Beki Bekić: Tašne, mašne i lažne diplome
Beki Bekić (52) već danima pomno prati šta se emituje na radio-stanicama i sve se nada da će čuti neku od svojih novih pesama. Zvao je i Grand, koji je objavio njegov album, da proveri da li su kompakt diskove poslali radio stanicama i dobio potvrdan odgovor. Znači, nije stvar u tome da njegove pesme nemaju, pa ih zato ne puštaju.
- Ovo je strašno! Na radio-stanicama se puštaju pesme istih pevača, a ostali ne mogu ni da privire. A to što se emituje na radio-stanicama je katastrofa. Nisu krivi pevači koji snimaju glupe pesme koje ni na šta ne liče, nego oni koji te pesme emituju. Pojma nemam u čemu je štos! Da li su oni možda platili da ih neko forsira? Eto, decenijama sam na estradi i ništa ne znam! Čovek se razočara. Radi, bori se da snimi nešto lepo, kvalitetno i ništa od toga nema. Tuga! - kaže Beki.
Izbledele i zvezde- Moram priznati da mi malo fali da dignem ruke od svega. Ali, ne mogu, jer sam čovek od muzike i ništa drugo ne znam da radim. Nadam se da će opet doći vreme pravih radnika. Velikih zvezda više nema. Možda samo dve-tri, ali su se izlizale, izbledele i one. Svi se samo furuzaju u ovom ludom vremenu. Znate šta je furuzanje? Kada sam bio klinac nisam imao sanke, kao ni moji drugari. Onda po snegu sednemo na svoje školske torbice, pa na njima niz strminu. E, to je bilo furuzanje. Eto, tako se sad svi na estradi samo furuzaju - objašnjava Bekić. |
Šta će vam radio-stanice kad imate podršku Granda?
- Od Granda ne očekujem mnogo. Nije sve u TV emisijama, kako mnogi misle. Radio je mnogo važniji, samo se na radiju stvara prava slika o pesmi i pevaču. Na televiziji svi gledaju kako se izvođač obukao, da li je složio boju kaiša sa cipelama, kakvu frizuru ima. Dok publika sve to odgleda, za tri minuta koliko obično traje pesma, ne stigne ni da čuje o čemu i kako peva. Prosto se svi bave potpuno nebitnim stvarima, ne gledajući suštinu. Kao da niko pesme ne sluša. Bar da ih posluša iz čiste radoznalosti.
Gde i kako uopšte promovisati nove pesme ako nema mesta na televiziji i radiju?
- Nigde. To je tužno, jer za prave pevače nigde nema mesta. Na tezgama, veseljima i po lokalima uvek se traže stare, poznate pesme. Ljudi hoće da slušaju i da se vesele uz pesme koje znaju. Nije im do novih pesama i to je razumljivo. Nažalost, mnoge dobre pesme čame u nekom zapećku, bez prilike da stignu do publike. Ostaje nam samo da čekamo bolje vreme dok se neznalice i netalenti ne potroše. Ovo je vreme kada oni vladaju, ne samo na estradi već u svim oblastima. Uzmu tašnu, stave mašnu, kupljenu diplomu u džep i guraj! Dok pametni, vredni, obrazovani i talentovani dobijaju otkaze i ostaju bez hleba.
Priča se da ste odbili neka gostovanja u televizijskim emisijama?
- U kojekakvim emisijama se stalno smenjuju isti likovi. Dojadiše i Bogu i narodu! Kao, kamere ih prate na svakom koraku, toliko su zanimljivi i važni. Obaveštavaju nas šta su radili, jeli, pili, gde su i s kim bili... Svašta bih još rekao, ali neću da budem vulgaran. A onda, kad treba da se peva uživo, na televiziji, zovu mene! Pa, nisam ni ja najveća budala na svetu. Jeste, neke pozive sam odbio. Zovu me, pa kažu:"Znate, peva se uživo, to samo vi možete, to ne može svako!" More marš, zovite one što ih ne skidate sa televizije, neka vam oni pevaju za džabe, ako umeju! A ja ću da dođem ako mi platite. Neka zovu te što pevaju na silu, što se guraju na silu, što prave karijere na silu.
