"Od Šabana ni reč utehe"
Jašaru Ahmedovskom (48) mnoge kolege zameraju što više neće da se druži s njima i što ih izbegava. Nekada su zajedno lumpovali, dočekivali zore, a onda je Jašar batalio alkohol i povukao u miran život u kome više nema mesta za nekadašnje prijatelje. Neke od njih često sreće, ali sa njima ne razmeni ni pozdrav.
- Sve u svoje vreme. Na vreme sam prošao burne dane i iživeo mnogo toga. Bolje što sam ludovao kada mi je bilo vreme za to nego da me je ludilo uhvatilo sada. Više ni za čim ne jurim. Ustanem ujutru, srećan što sam odlično spavao, što nemam nikakav zdravstveni problem, gledam kako sebi da ugodim i kako da u svakom trenutku uživam. U stvari, nikada nisam ni jurio za parama, avionima i kamionima - iskren je Jašar.
Bruka bi bilo da nemam- Mlad sam počeo da pevam, radim već 33 godine i bruka bi bilo da nemam šta da jedem ili da ne mogu da platim struju i telefon. Ja sam rođen i odrastao sam u divnoj porodici, roditelji su me obožavali i uvek sam lepo živeo. Oni koji su imali probleme u detinjstvu i mladosti moraju da leče komplekse i da jure za parama- smatra Ahmedovski. |
Zašto ni posle gotovo dve decenije ne možete da se pomirite sa Šabanom Šaulićem?
- Šaban i ja smo bili nerazdvojni 13 godina. Svakodnevno smo se družili, putovali zajedno. Stvarno ne znam šta se desilo sa tim čovekom. Kad je moj brat Ipče poginuo pre 19 godine, nije me pozvao ni saučešće da mi izjavi. Od njega nisam dobio ni reč utehe! Kad mi je najviše bio potreban, kad mi je bilo najteže u životu, on mi se nije ni javio. Nikad to neću moći da razumem.
Kako reagujete kada se sretnete?
- Često radimo zajedno, sedimo za istim stolom i ćutimo. On nikada nije ni pokušao da mi kaže reč utehe, nije pokušao da se opravda, da mi objasni. Mnogo me je to bolelo. Eto, već gotovo dve decenije traje taj bol. Znam, mnogo mi je pomogao na početku karijere, ali da nisam bio talentovan, ne bih opstao. Uostalom, i njemu je neko pomogao, a i ja sam nekome pomogao.
Nemam živaca za pijančenjeZašto izbegavate kolege i bivše prijatelje? |
Da li ste i dalje u zategnutim odnosima sa kumom Sašom Popovićem?
- Nema tu nikakvih odnosa! Godinu dana pošto smo se okumili, ja sam se okrenuo i otišao jer sebe nisam video u Grandu. Sam sam napustio tu kuću, nisam dobio šut kartu, kao mnogi. Saša super pliva u vodama u koje je zagazio, svaka mu čast i nema veze da li se to meni sviđa ili ne.
Možda ćete i vi jednog dana zakucati na njegova vrata poput mnogih koji su ga kritikovali?
- Potpuno sam siguran da to nikada neću uraditi. Mnogi su iz Granda isterani, pa su kasnije kumili i molili da se vrate. Meni moj karakter to ne dozvoljava. Lako je labilnim ličnostima, one mogu sve. Znam da zbog čvrstog karaktera mnogo gubim u životu, da često radim na svoju štetu, ali ne mogu protiv sebe. Ne mogu da se uklopim u moderne trendove i da se pomirim s tim da se muzika gleda kao biznis. Svi samo gledaju kako da zarade pare, a za muziku ih baš briga.
