Radiša Trajković: Žena mi preti oklagijom!
Radiša Trajković Đani ( 42) proveo je tri nezaboravna dana u Frankfurtu. Tri dana, kako priznaje, iz kafane nije izlazio. Ludovao je sa drugarima, uživao u hrani i piću. Mnogo puta se Đani do sada zaricao i obećavao i sebi i ženi da žestoka pića više neće okusiti, posebno posle ozbiljnih zdravstvenih problema koje je imao zbog alkohola, ali...
- Otišao sam u Frankfurt da sredim neke papire. Tačnije, da prebacim važeću radnu vizu za Nemačku iz starog pasoša u novi. Toliko putujem i radim da mi je pasoš sav u pečatima, ali džaba, papire nisam sredio. Nisam stigao jer sam neplanirano zaglavio u kafani. Uz društvo u kafani krene jedna čašica, pa druga, treća... I šta da vam kažem, ostah ja tri dana u kafani - iskren je Đani.
Koliko puta ste se zaricali da prestajete da pijete?
- Pa neću valjda da brojim? Kad se moji drugari i ja dohvatimo pića životni moto nam je - čemu tuga, čemu bol, popij alkohol! I mi, pijanice, imamo dušu. Mislim ja nekad na zdravlje, mislim na porodicu, na posao, ali nekad, brate, moram da mislim i na svoju dušu. Nisam zaboravio kakve sam muke imao sa zdravljem, ali nekad mi se omakne. Pa i ja sam samo čovek, nisam mašina. Rintam, lutam, moram sebi ponekad da dam oduška.
Šta vam supruga kaže na to?
- Žena ko žena. Drži oklagiju u ruci i stalno mi preti. Pre neki dan moja Slađa je kupila šporet smederevac i stavila ga u garažu. Da se ne smrznem, kad me otera tamo da spavam. A mene baš biga. U garaži imam pet frižidera punih hrane, tako da neću da crknem od gladi. Stavila je u garažu i jedan otoman, da imam gde da spavam. Milina jedna! U garaži imam pun kofer stvari, mogu iz garaže i na tezge ako prigusti.
Da li su se tezge proredile?
- Ma kakvi! Što je ostalima na estradi gore, to je meni bolje. Nikad više nisam radio. Godinama u Srbiji nisam pevao, a ovog leta sam imao više posla u Srbiji nego po Evropi. Koliko radim, lutam i putujem, dokazuje i to što pasoše ispunim za godinu dana. Malo je pravih ljudi na estradi. A ološa - koliko hoćeš. Najteže je biti čovek, a najlakše ološ. E, pa ja sam čovek i zato imam posla.
Za koliko ste morali da spustite honorar zbog krize?
- Pa, bude tu raznih kombinacija. Svestan sam situacije, znam da i taj ko me angažuje ima dušu, da i on treba da jede i zaradi. Ako je već prošlo loše, ako zarada nije bila očekivana, naravno da ću i ja da spustim cenu, onoliko koliko treba u skladu sa situacijom. Mora čovek da se prilagodi, inače je propao. Meni je muka od nabeđenih zvezda koje se neviđeno foliraju, a nema pas za šta da ih ujede.
U istom cirkusuDa li vam se žale vlasnici lokala na vaše kolege? |