Muž mi je jedva ostao živ

Kompozitor i harmonikaš Ratomir - Raca Matović, suprug Vere Matović, često zaplače - od sreće. Pogleda svoju suprugu, pa mu suze krenu niz lice: "Spasiteljko moja. Bio sam mrtav čovek, ti si me oživela!" - kaže Raca, pa zagrli svoju Verku. I onda zajedno plaču od radosti jer je Raca sada konačno dobro. Njegovi zdravstveni problemi su rešeni zahvaljujući njegovoj ženi i lekarima. Tek sada, Vera je u stanju da priča o porodičnoj drami koju je godinama prežiljavala zbog suprugovih muka.

- Trajalo je to nekoliko godina. Dijagnoza je bila divertikulus, istanjena creva u kojima se stvara nešto kao kesice. Racu nikada ništa nije bolelo, ali dešavalo se da kolabira, da izgubi mnogo krvi. Sreća da sam uvek bila uz njega kad se to dešavalo. Prijatelji i lekari su nam preporučili da odemo kod profesora doktora Krivokapića. Došli smo do njega, odneli snimke i ostalu medicinsku dokumentaciju. Odmah je rekao: "Ovo mora napolje!" Pitala sam hoće li Raca morati da nosi stomu, a on mi je odgovorio pitanjem:" A ko vam je to rekao?" Zakazana je operacija, bila sam srećna jer će se konačno rešiti muka, ali sam i strahovala i strepela - priča Vera Matović.

Kući su otišli smireni, ali njihov mir je kratko trajao. Nekoliko dana pred zakazanu operaciju, Raci je naglo pozlilo. Nije se žalio na bolove, samo se onesvestio i završio je u bolnici. Lekari su uspeli da ga osveste. I dok je Vera bila kod njega u poseti, a doktor upravo izlazio iz njegove sobe pričajući vic, Raca se ponovo onesvestio.

- Da tada nisam bila tu, uz njega, sada bih bila bez njega. Bog nas je pogledao. Da sam iz posete otišla minut ranije, da je doktor dva minut ranije napustio sobu ne smem ni da mislim šta bi bilo. Nikada neću moći dovoljno da se zahvalim dr Barišiću koji ga je primio, doktoru Spasiću koji ga je spasao. Bilo je strašno - injekcije u venu, infuzije, davanje krvi, a ubrzo je Raca operisan... - priča s knedlom u grlu pevačica.

Te večeri njihov dom kraj Titovog muzeja u Beogradu bio je pun prijatelja i kolega. Nekoliko dana ranije pozvali su drage ljude da sa njima proslave useljenje u novu kuću, a Veri nije palo na pamet da dogovore otkazuje. Svi gosti su bili začuđeni što Race nema, a raspoložena Vera je objašnjavala.

- Slavimo to što sam spasla mog Racu! Spasli smo ga lekari i ja. Ja sam ga spasavala tako što sam uvek bila uz njega u kritičnim trenucima, a lekari svojim znanjem. On je jutros operisan, dobro je. Moj bol i moj strah nikada niko nije smeo da vidi. Moje je uvek bilo da ljude oraspoložim, razveselim, a ne da ih opterećujem svojim mukama, strahovima, problemima. Hvala bogu, moj Raca je sada dobro i to je jedino važno.