Nataša Đorđević: Pevačice svi gledaju kao lak plen

Za razliku od mnogih pevača sa lepim estradno-muzičkim stažom koje niko ništa ne pita, Nataša Đorđević kaže da joj mnoge mlade koleginice, koje tek kreću na estradu, traže savete. Pitaju je kome da se obrate, koliko novca im treba za početak, od koga da se čuvaju, koga da izbegavaju. A on im svima u startu govori da je osnovno pravilo da nigde ne treba da idu same.

Ne juri za milionima: Nataša Đorđević

- Kad ljudi vide mladu devojku bez ikakve zaštite, posmatraju je samo kao lak plen! Gledaju kako da je iskoriste i kako da joj uzmu što više novca. Kad si sam, svako može da te obrlati kako hoće i da te majstorski ubedi i u to da je crno belo, a belo crno. Zato ništa ne sme da se brza i da se radi "na prvu loptu". Od mnogih devojaka sam čula da su bacile silne pare na pesme, kompozitore, menadžere, a karijere im nisu mrdnule s mrtve tačke. Hvataju se za glave, ne znaju šta će dalje. Ojadile svoje najbliže da bi nešto uradile, a posla i para ni od kuda. Nasele na prazna obećanja i nadrljale!

Savete delite iz ličnog iskustva?

- Baš tako, ali ne iz negativnog, već iz pozitivnog iskustva. Moj tata je bio muzičar, harmonikaš i pevač koji je decenijama svirao i pevao od jutra do sutra. Osvanjivao je na tezgama i dobro znao da muzičarski hleb ima sedam kora. U početku je bio protiv toga da postanem pevačica. Ali, kad je shvatio koliko je moja želja jaka, nije imao kud nego da mi pomogne. Godinama je svuda sa mnom išao, ugovarao snimanja, saradnju, reklamu, tezge. Bio je iskusan, niko nije mogao da ga prevari, sve je završavao, a moje je bilo samo da pevam. Zahvaljujući tati, nisam prošla kroz trnje, poput mnogih.

Priča se da pevačica ne može da uspe bez pomoći moćnog muškarca.
- U mom slučaju, moćan muškarac je bio moj otac. Ali, ne moćan u finansijskom ili političkom smislu. Bio je moćan zato to je bio čovek od iskustva, zato što je, kao i svaki otac, svom detetu želeo najbolje. Kada sam krenula da pevam, rekao je da ne vredi da pevam, ako ne napravim ime. Jer, ako to ne uradim, ostaću da tezgarim celog života danonoćno, kao što je on radio. On me je naučio da budem dobar psiholog, da procenim gosta, da izbegavam konflikte. I eto, nisam konfliktna ličnost, nikad ne raspirujem vatru nego je gasim, umem da izbegnem probleme. Da mi nije bilo tate, i ja bih morala kroz trnje.

Kako je moguće da na nastupima samo vi nemate probleme?
- Sklanjam se od problematičnih situacija. Ko traži cirkus, taj ga i nađe! Često čujem kako se neke koleginice hvale kako su udarile nekog ko ih je smarao. Ja ne mogu da zamislim sebe u takvoj situaciji. Dok pevam, pomno pratim šta se dešava. Mnoge kolege me pitaju kako to mogu. Pa samo tako mogu da se izbegnu problemi na svirkama. Osim toga, na svirkama budem do jedan sat po ponoći, dok je situacija pod kontrolom.

Ne žalite se na nestašicu posla i krizu?
- Ne žalim se. Nedavno sam bila na moru, u Crnoj Gori, sa sinom i majkom. Odmarali smo se u jednom hotelu koji ima svoju plažu i u kojem su bile još samo dve-tri porodice iz Srbije. Kad su čuli da sam tu, neki ljudi su me zvali da odradim dva-tri poslića. Ali, nisam htela. Kad sam videla kako se mnoge moje kolege guraju, grabe posao, podmeću jedni drugi noge, nisam htela da budem u toj priči. Pa ne moram da radim svaki dan, ne moram da jurim kupim dvorac i avion. Mnoge prosto uništi to jurcanje za parama. Radim sasvim dovoljno, ne jurim za milionima.