"Koliko para toliko hitova"
Na nedavno održanom 14. Saboru frulaša i izvornog narodnog stvaralaštva "Dani Save Jeremića" u Ražnju, kao gosti revijalnog dela nastupili su Andrija (75) i Toma Bajić (78). Dugovečni duet braće pobrao je brojne aplauze, a muzički stručnjaci složili su se da im je interpretacija ista kao i pre deceniju, dve, tri.
- Prijaju takvi komplimenti, ali od početka karijere do danas nismo na neki poseban način brinuli o glasu, nego je to jednostavno tako, valjda genetika. Nema tu nekog posebnog recepta, nego smo decenijama nastupali u kontinuitetu, poput sportista imali redovne treninge i održavali dobru kondiciju. Iako pevačima niko ne bi preporučio da piju hladno pivo, ja volim da se njime rashladim - smeje se Andrija i objašnjava zašto u poslednje vreme na duža i gostovanja udaljenija od Beograda odlazi sam:
Jedna nošnja za celu karijeru- Često smo brat i ja nastupali odeveni u narodnu nošnju. I danas za gostovanje u TV emisijama praktikujemo da se tako pojavljujemo, ali ne i na privatnim veseljima na kojima pevamo. Inače, Toma i ja smo imali svaki po samo jedan komplet nošnje. Pokojni brat nam je sašio bridž pantalone, od tetka i oca smo dobili jeleke, a pojaseve smo nabavili. Imali smo jedino po nekoliko šajkača i košulja, koje smo šili. Izdržale su nam nošnje svih ovih decenija, i još su dobre. Ni mi se nismo ugojili, niti oslabili, tako da nam je obojici broj garderobe od početka karijere do danas ostao isti, te smo tako mogli da nosimo naše narodne nošnje. |
- Moj Toma ima zdravstvenih problema sa bubrezima, pa već godinu i po odlazi tri puta nedeljno na dijalizu. On se u principu dobro oseća, ali mora redovno na terapiju, pa je to jedini razlog što sam se na neke pozive za gostovanja odazivao sam. Zato nismo više od dve godine putovali preko okeana, ali upravo pregovaram i za jedan takav višemesečni angažman. Naša duetska firma, kako to u šali kažemo, i dalje postoji, ali sticajem okolnosti, ne može na destinacije koje su daleko od kuće. Začudi se publika kada vidi samo mene sa mikrofonom u ruci, ali mi ne želimo da krijemo istinu i svima kažemo šta je posredi.
Kako vam se dopada današnja muzika?
- Mora i muzika da se razvija, unose novine, ali mnogo je toga što mi se ne sviđa. Nema selekcije, kakva je nekad bila, pa sve i svašta može da se snimi, emituje, propagira, te je tako i došlo do hiperprodukcije, bez ikakvih kriterijuma. Mediji utiču na ukus publike, a oni nimalo ne vode računa o kvalitetu. Ko plati, može da reklamira pesmu. To je kratkog daha, retko koja pesma ostane da se pamti, bude hit. Sve se komercijalizovalo, svelo na ono, koliko para toliko muzike.
Pratite li muzička takmičenja na TV, Zvezde Granda, Prvi glas Srbije...?
- Gledam sve to, ima odličnih mladih pevača, kao i instrumentalista. Zapazio sam devojku iz Banjaluke koja je svirala violinu i pevala u "Ja imam talenat". Suze su mi na oči krenule kada sam je slušao jer je bila sjajna. Ipak, nije dogurala do završnice takmičenja. Dobro je da ima te talentovane dece, koja se trude, poseduju kvalitet, skreću pažnju na sebe. I u Grandu je bilo odličnih takmičara. Saša Popović to vodi na svoj način, prvi je započeo, pa i diktira po svojim pravilima.
Zasvirate li frulu ili harmoniku kod kuće?
- Brat i ja znamo da odsviramo na fruli desetak kola. Nismo širili taj repertoar i učili nova, ovo nam je bilo taman dovoljno za naše nastupe. Frulu ne vežbamo kod kuće da sviramo, jer posle 40 i kusur godina na estradi, sve znamo napamet. Harmoniku zasviram, jer bar jednom nedeljno kad imam takozvani pevački trening. Pustim glas, pa i zasviram.
Nastupali ste pred Titom sedam puta, što je nekad bila velika čast. Da li su vas zvali da pevate i aktuelnim političarima?
- I za njih smo pevali, čak i u nekim predizbornim kampanjama, ali ni dinara nismo uzeli. Niti smo imali kakve beneficije zbog toga. Sećam se kada smo u Brestovcu pevali Titu i njegovim gostima, pa su neki pevači nagovarali Mileta Bogdanovića da zamoli maršala da se slika sa nama. Trebalo je imati petlju pa pitati. Ali, Tito je primetio da se komešamo, pa nam je sam prišao i ispunio želju. Svi srećni i veseli. Bilo je to neko strahopoštovanje. A danas je druga priča. Kada smo pevali recimo radikalima, još dok su bili svi zajedno, izljubili smo se srdačno sa Tomom Nikolićem kada je došao. Eto, on je sad predsednik zemlje.
Ko od političara dobro peva?
- Ivica Dačić je dobar pevač. Zaista je tako, jer je intonativno stabilan, ritmički tačan, solidan glas. Mlađan Dinkić je u drugom muzičkom fahu, ali odlično svira i peva. Ne znam da li je Mrkonjić napredovao i uspeo da nauči nešto od Bekute, mada sumnjam.
