Svirali smo u zatvoru!

Trubač Dejan Petrović (28) privodi kraju novi album, ovih dana objaviće DVD sa koncerta u Centru Sava, a već sutra sa svojim Big bendom putuje u Rusiju.

Voli ih dijaspora: Dejan Petrović i Bing bend

 

- Sviramo u Sankt Peterburgu na gradskom trgu u okviru međunarodnog filmskog festivala. Ovo nije prvi put da nastupamo u Rusiji, ali jeste u Sankt Peterburgu. Nastupali smo u Moskvi pre dve godine, ali na jednoj privatnoj proslavi - kaže Dejan Petrović.

Da li je bolja zarada na privatnim zabavama i svadbama ili na koncertima?
- Iskreno, poslednje tri godine imamo mnogo više koncerata, pa ne nastupamo često na svadbama. Ako smo u mogućnosti, obično je to za neki uži krug prijatelja. Nije lako za poređenje, jer je zarada uvek relativna. Na svadbama sviramo ono što drugi ljudi hoće, a na koncertima izvodimo našu, autorsku, muziku, tako da ima i druge vrste satisfakcije, pored zarade.

Koje je najneobičnije mesto na kome ste svirali?
- Zatvor u Torinu u Italiji! Bilo je to 2004. godine u sklopu manifestacije za proslavu dana grada i promocije filma koji su Italijani snimali o Guči i našem orkestru. Posle tog nastupa, na molbu gradonačelnika, otišli smo u gradski zatvor da sviramo na priredbi koja se svake godine organizuje za zatvorenike na taj dan. Bilo je zanimljivo, jer su na kraju tapšali svi u gledalištu, čak i oni kojima je to bilo malo otežano. A, mogu vam reći da nije nimalo prijatan zvuk vrata koja su se zatvarala za nama dok smo prolazili kroz hodnike, sve dublje u zatvor.

Da li postoji razlika između južnjačke i užičke trube?
- Postoji, naravno. To su dva različita melosa, oba su po nečemu prepoznatljiva, ali zajedno čine jednu celinu. Mi negujemo srpsku izvornu muziku, žargonski Šumadiju, dok su odlike orkestara sa juga Srbije neparni ritmovi, setne melodije i slično. Publika svugde pronalazi nešto što voli i dobro je što je tako, jer mislim da te razlike mogu samo da obogate muziku.

Kako ljudi u dijaspori reaguju na vašu muziku i kakvi su stranci kao publika?
- U dijaspori, i u inostranstvu, inače, uvek smo dobro prihvaćeni. Nek' mi oprosti domaća publika, ali često je bolja atmosfera van granica naše zemlje i lakše je uspostaviti kontakt sa publikom, koji je neophodan za dobru atmosferu. Možda su ljudi ovde zasićeniji ili šta već, ali mi se često čini da se stranci lakše opuste i prepuste muzici.

Da li postoji neko mesto gde nikad ne bi nastupali?
- Pa, iskreno, nikad nisam razmišljao o mestima na kojima ne bih svirao. Trenutno, ne znam ni ja, ali verovatno to ne zavisi od samog mesta, kol'ko od nekih drugih okolnosti.

Da li se pripremate za Guču?
- Mi smo uvek spremni! Šalim se naravno, mada se uvek za nešto pripremamo. Na Saboru u Guči se ne takmičimo od 2010. godine, ali imamo koncert, i u tom smislu da, pripremamo se.