Vera Matović riba čak i hotelsku sobu

O bogatstvu Vere Matović već godinama se ispredaju razne legende na estradi, a ona kaže da je sve stekla sa svojih deset prstiju i štedela sa suprugom i porodicom.

Čak i danas, kada više ne bi morala ni prstom da mrdne, ona i dalje radi. Osim što putuje i peva, radi po kući, riba, sprema, kosi travu i pegla zavese, jer bez rada ne može.

"Ne podnosim prljavštinu i neurednost. To je stvar kulture i vaspitanja. Sećam se kako sam kao devojčica, u četvrtom osnovne, prala veliki veš i beli kombinezon sa tregerima. Toliko sam trljala one tregere da su me ruke bolele. Kada je moja majka videla kako sam oprala tregere i da na njima ima još prljavštine, poludela je. Uzela ih je, bacila na pod i počela da ih gazi vičući: 'Ovako se ne pere veš!' Nikada više na mom vešu ni flekica nije ostajala. Uvek sam bila čista kao suza. Nije sramota biti siromašan, ali je sramota biti prljav kad ima vode", kaže Vera.

Priča se da prilikom putovanja dezinfikujete sobu u hotelu u kojoj samo prespavate?

- Dešavalo mi se, kao i mnogima koji putuju, da ne mogu da nađem prenoćište u nekom dobrom hotelu, pa da moram da prespavam u nekom nazovi-hotelu. Kad uđem u sobu koja nije besprekorno čista kako bi trebalo da bude, ja se prvo sita isplačem! A, onda navalim da ribam kupatilo, kako bih uopšte mogla da ga upotrebim. Kad sve završim šćućurim, sklonim jastuk i prespavam na peškiru koji sam ponela od kuće.

Imate li kućnu pomoćnicu?

- Kućnu pomoćnicu sam imala osam dana! I to, nedavno. Nije to ni bila prava kućna pomoćnica, već moja Rajka iz Čačka. Osam dana mi je bila u kući na Banjici, sređivala je i ribala pošto smo konačno rasporedili stvari u staroj i novoj kući. Ja sve uvek moram svojim rukama da sredim. Evo, sad sam oprala 500 metara zavesa za obe kuće, one na Banjici i ove na Dedinju. Istina, oprala ih je mašina, ali sam ih ja sve lično opeglala, jer neću da mi zavese budu kao da su ih krave žvakale.

Može li neki posao da prođe bez vas?

- Ne može! Neki posao bih možda i zaobišla, ali mi se ne da. Prošle nedelje kosila sam travu u šljiviku od 16 ari u mom selu kraj Čačka. Tri dana sam kosila i ruke mi otpale. Tamo ne možeš da nađeš radnika ni za živu glavu. A, sada ću da posejem travu u dvorištu moje kuće na Dedinju. Iz Australije sam donela seme trave, one što je kao debeli, mekani tepih.

Jeste li završili sa renoviranjem te kuće?

- Sve je konačno gotovo. Devet meseci majstori iz kuće nisu izlazili, ali ta kuća je bila moj san i sudbina. Iako smo je kupili još 2006. godine tek sad imam osećaj da je stvarno moja, jer smo sedam godina na rate isplaćivali kuću. Eto, potekoh iz bede, a dokle sam stigla. I ne samo da sam daleko dogurala, već nikada nisam digla nos, jer sam svesna da svako od nas može ponovo da se nađe u bedi. Dive mi se dekani, profesori i rudari i seljaci. Vole me ljudi od 7 do 77 godina i nema šta više da poželim.