Mančić: Nema leba od pevanja

Suzana Mančić (56) ovih dana obilazi gradove Srbije i promoviše svoj književni prvenac "Neukrotivo srce" koji je objavila pre šest meseci. Na promocijama, Suzana razgovara sa čitaocima, evocira uspomene i peva. Mnogi se čude, jer se ne sećaju da je ikada bila pevačica.

Suzana Mančić

- Nedavno sam bila u Knjažecu. Ljudi vole da me vide uživo, da popričaju sa mnom, da me pozdrave. Svaku promociju započinjem kratkim filmom o sebi. Moram ljude da podsetim šta sam sve radila u životu. Neki su zaboravili, a ovi mlađi ni ne znaju da sam glumila i pevala. Najčešće sa mnom ide Branislav Zarin, pijanista. Nekada smo imali muzičku grupu, pa na promocijama i zapevam - kaže Suzana.

Da li ste zaradili od knjige?
- Teško je pričati o isplativosti, jer se knjiga ne piše zbog para. Ja sam je napisala jer sam osetila potrebu da nešto kažem, da ostavim nešto iza sebe. Jednom sam se pred novinarima izlanula da nešto pišem i svi su počeli da me saleću sa

pitanjima šta to pišem i kad ću da završim. Sa izdavačem sam se dogovorila za pet minuta. Imala sam veliki strah kako će sve to ispasti. Ali, evo, knjiga se dopada ljudima. A što se tiče finansijskog efekta... Mnogo je rada, cimanja, jurcanja. U ovoj besparici, ko će da kupi knjigu? Kultura je uvek prva na udaru krize. Para izgleda jedino ima još kod Velikog brata!

Zar nema para na estradi?
- Ne primećujem nešto, mnogo se radi, ulaže, a efekti su mali. Uzmimo samo gostovanja po televizijskim emisijama. Ja ne mogu ni da izbrojim na koliko televizija sam bila. Mala smo sredina, a imamo mnogo TV stanica. Ako čovek hoće da bude u dobrim odnosima sa svima, mora da se pojavi gde ga zovu. Da sam za svako gostovanje dobijala po 100 evra, ne bih morala ništa drugo da radim! Nekada se za dolazak u emisije dobijala neka sića. Ništa mnogo, ali dovoljno da čovek ima osećaj da neko vrednuje njegov rad i vreme. Sad je svako pojavljivanje na televiziji samo trošak. Ni da se pojaviš, ni da se ne pojaviš. Sve je izgubilo smisao. Često se ugrizem za jezik, dođe mi da kažem da ne mogu da dođem, a onda se setim reči moje ćerke Natalije: "Mama, ćuti, dobro je dok te zovu!"

Pevate na promocijama, da li to znači da ste rešili da obnovite pevačku karijeru?
- Hvala lepo, sa tim sam završila. Ima desetak godina kako sam snimila odličan CD a objavio ga je Grand. Bila sam zapanjena koliko je bio nezapažen. U to je uloženo mnogo truda, rada, novca i ništa! Bilo mi je mnogo krivo, bezbroj puta sam se pitala zašto je tako, ali me više nije briga. Nemam nameru više da ulažem novac u to. Uostalom, došlo je vreme da na scenu stupe nova lica, da se pokažu i dokažu. Sem toga, čovek se od svega istroši. Ja sam imala sreće da me je bog pogledao i dao mi više talenata. Pa, kad se umorim i potrošim na jednom polju pređem na drugo.