Srećan što peva i za 150 evra
Dok mnogi pevači proturaju u javnost lažne priče o basnoslovnim honorarima, Beki Bekić (51) priznaje da sve češće peva i za manje pare. Ne zato što mu je pala cena, niti zato što mora da peva za siću, već zato što je ekonomska situacija svuda, pa i na estradi izuzetno loša.
- Nedavno sam pevao na jednoj svadbi u Evropi. Vreme fiksnih honorara je izgleda nepovratno prošlo, pa je 14 muzičara i pevača radilo za bakšiš. Kada se sve sabralo i oduzeli troškovi ostalo je svakom po 150 evra! Svi su počeli da kukaju i da se žale na lošu zaradu, a ja sam samo ćutao. Ali, kolege su me toliko iznervirale da sam jednog upitao šta je završio od škole. Odgovorio mi je da ima dva razreda osnovne. Pa, koji posao bi mogao da radi i da zaradi 150 evra za veče sa dva razreda osnovne škole - kaže Bekić.
Vi se ne žalite da vam je to malo para?
- Ne pada mi na pamet da se žalim. Pa, pola Srbije radi mesec dana za te pare! Verujte mi, umoran sam od priča i jadikovki na estradi, a još više od onih koju bez mere lupetaju o honorarima, avionima, kamionima, milionima... Neki se toliko razmeću svojim suludim pričama da se čini da bi im Holivud bio tesan. Ako čovek ne divlja poput mnogih na estradi, ako zbog velikih apetita ne upada u kredite, sumnjive transakcije i kandže zelenaša, 150 evra za veče nije za potcenjivanje. Kao i u svim oblastima, sve je gora situacija i u ovom poslu. Ni svadbe više nisu što su bile. Sve su skromnije, na njima je sve manje gostiju. Mnogi ne dolaze na svadbena veselja čak i bliskih ljudi, jer nemaju novca za poklon, odelo, prevoz.
Pošto je sve manje posla za pevače, mnogi su spas potražili u rijaliti šou programima, a vi...?
- Pravo da vam kažem kolege u Farmi ili Velikom bratu ne mogu gledam. Tek po nekad, onako, bacim oko i zgrozim se. Nekad sam mogao sam da se nasmejem nečijoj gluposti, sad mi je to suviše strašno da bih mogao čak i da se smejem. Ti rijaliti programi su prava slika koliko smo potonuli kao javne ličnosti, kao ljudi, kao nacija uopšte. Preterali smo sa prostaklucima, primitivizmom, pakošću, spletkarenjem. Kao da nas neko plaća da uništavamo sami sebe. Ne mogu da se načudim na šta su sve spremne mnoge javne ličnosti. Za mrvicu lažne popularnosti i po koji evrić, spremni su da degradiraju sebe, svoje porodice, decu da izlože javnom podsmehu, ruganju, svemu i svačemu. A, ko zna koliko će morati da čekaju pare koje su im obećane za sopstveno sramoćenje. Možda i ne dobiju nikad ništa, ali će onda da kažu kako im je to blamiranje bilo besplatna reklama.
Neću u red za privilegije
Ni papirić za status
|
