"Samo u Beogradu se osećam živ"
Muharem Serbezovski (62) ovih dana u Beogradu evocira uspomene sa željom da posle dugogodišnjeg lutanja po svetu u Beogradu ostane bar godinu-dve. Pevač, pisac, kompozitor, ponosan što je Ciganin, kaže da mu najlepše dok krstari svetom.
Napisao je nekoliko knjiga koje su prevedene na sedam jezika. Studija "Cigani i ljudska prava" nalazi se u 128 univerzitetskih biblioteka širom sveta i veruje da će biti prvi Ciganin na svetu koji će dobiti Nobelovu nagradu. Ipak, baš iz Beograda gde će održati koncert 26. aprila želi da započne još jednu turneju posle koje će se zauvek oprostiti od mikrofona.
Pamtim očeve reči- Prošle su četiri i po decenije od kada sam u Beograd došao iz primitivne skopske mahale u kojoj sam živeo. Na Beogradskom saboru sam otpevao pesmu "Crnooka Hatidže" i nastao je pravi haos. Publika je oduševljeno skandirala moje ime, nije umela da stane, pa je direktan TV prenos prekinut. Jedva sam uspeo da siđem sa bine. Tada sam se setio reči mog oca, koji je bio prvi učitelj među makedonskim Ciganima, koji mi je rekao da moram da čitam ako hoću da opstanem. E, to jutro, posle uzbudljive noći u kojoj sam postao zvezda, odjurio sam u najbližu knjižaru i kupio najdeblju knjigu. Sećam se ko juče bio je to "Kako se kalio čelik". |
- Beograd je uvek imao posebno mesto u mom srcu i često ga poredim sa Londonom gde su ustoličeni kraljevi i kraljice, dok su u Beogradu ustoličeni muzički kraljevi i kraljice. Sve stolice su zauzete, ali mene moja stolica uvek čeka, jer niko ne može da zauzme moje mesto. Došao sam da oživim, da steknem rejting, kako bih mogao da održim koncerte od Đevđelije do Triglava, a onda po dijaspori. A, zatim, da se oprostim od muzičke scene, kao velikan. Moram tako, verujem u boga, pa da me on jednog dana ne pita zašto sam zapostavio svoj raskošni talenat - kaže Serbezovski za "Vesti".
Nedostaje li vam nešto?
- Samo Durmišov sinčić, moj unuk, koji je po meni dobio ime Muharem. Inače, osećam se sjajno, a Beograd nije izgubio ništa od svog šarma. Jedina je sredina na prostoru bivše Jugoslavije u kojoj muzika još ima vrednost. Ovde ljudi znaju sve moje pesme, bilo je dovoljno da se dva-tri puta pojavim na televiziji, pa da moje pesme ožive. Ljudi su vrlo susretljivi. Nama Ciganima je uvek falilo da neko sa nama popriča, da nas pita kako smo, šta radimo. Na Zapadu toga nema i to mi je nedostajalo sve vreme. U Beogradu čovek oseti da je živ. Onaj ko traži ljudsku toplinu, poput mene, uspeva tu da je nađe. Divno mi je dok evociram uspomene i oživljavam vreme kada sam u muziku uneo orijentalni melos i napravio muzičku revoluciju.
Gostili ga svetski državniciNa brojnim putovanjima po svetu, Serbezovski je sretao mnoge moćne i uticajne ljude iz sveta muzike, kulture, politike. Bio je gost Indire Gandi, a njen sin Radživ mu je poklonio odelo. |
Vaš beogradski koncert je već bio zakazan, ali ste se požalili da vas neko minira, pa je nastup otkazan. Ko vas je minirao?
- Bilo je mnogo toga, ali nisam ovde da bih nekoga prozivao, već da bih se gandijevski borio za umetnost. Uprkos problemima, znao sam da treba da istrajem, da budem uporan, da moram da se nametnem kako bih se dočepao mikrofona. Zato ću preskočiti prozivke i probleme koje sam imao. Uspeo sam i moj koncert je zakazan za 26. april u Domu sindikata. Moj sin Durmiš nedavno je javno zamolio u jednoj TV emisiji u kojoj sam učestvovao da me iz Beograda ne puštaju, da mi uzmu pasoš, da bih ostao što duže jer mi boravak ovde prija.
