Dirljivo: Sekina “Dečja duša“
Popularna pevačica Svetlana Aleksić Seka je napravila svoj lični blog, a naziv njene životne priče je “Dečja duša“.
- Često se setim svog detinjstva. Zaista šta god da se dešava, dečja duša, nevina i bezbrižna, naivna i neiskvarena...dete živi onako kako može, kako mu se pruža i koliko mu se daje... i zadovoljno je. Ne poseduje u sebi prokletstvo odraslog čoveka da grabi, gazi... Imala sam priliku, u više navrata, da sama uvidim decu koja teško žive, koja uveče ležu gladna, ujutru se bude, a i pored toga sutradan im lice krasi osmeh. Mnogi od njih su svojevrsni domaćini u svojoj kući, bez jednog od roditelja, pomažući svojoj bolesnoj majci, ocu, baki... - počela je svoju priču Seka.
- Možda sam imala tu sreću u nesreći da strahote rata prođem vrlo mlada, zajedno sa svojim bratom, a zaštićena od strane majke, koja se neumorno trudila da nam ništa ne fali - napisala je Seka, dodavši da je kao devojčica volela da ide na koncerte Vesne Zmijanac, Lepe Brene i da mašta kako će jednog dana da nastupa sa takvim uspehom.
Njena priča, iskrena i pomalo tužna, ima srećno trajanje jer, kako kaže popularna pevačica, ona danas živi svoj san.
- Priznajem, bilo je dana kada sam se iskradala iz kuće zbog zakazanog nastupa, neposredno pošto sam završila osnovnu školu. Kasnije, korak po korak, da ne ponavljam svoju priču, iza sebe imam šest muzičkih albuma, karijeru kojom sam zadovoljna, supruga kojeg volim i mogu reći - živim svoj san, san iste one male devojčice koja je pred strahotama rata morala da napusti svoj grad, prijatelje, detinjstvo, eh, da je ta moja priča jedinstvena, na žalost nije, česta je, prečesta, mnogo je takvih. Mnogi su ostali bez svega što su teškim radom stekli... mnogi dan danas žive na ivici egzistencije...
Seka je ipak dodala da je slava nije promenile i da je ostala ista, a na kraju je podelila sa svetom i svoj “recept za uspeh“.
- Kod kuće sam u trenerci, volim da podignem kosu, zavalim se u krevet i čitam knjigu, odgledam film, da - potpuno obična žena. Volim da pripremim jelo za svog supruga i prijatelje. Često i zaplačem, ali kad me niko ne vidi... Volim da odem kod svoje mame, da se ispričam sa njom i popijem najlepšu kafu na svetu, koju ona sprema. Sve u svemu jedna sasvim obična žena, da se ne bavim ovim poslom ne bih se libila da radim bilo šta drugo. Ali čovek prosto mora znati šta hoće, nesrećan je taj koji ne zna šta može. Jednom kada krenete ne zastajkujte, budite skromni i strpljivo krenite prema svom cilju, ali tim putem ne zastajkujte i kamenom gađate svakog psa koji bude lajao, jer, vreme će proći, a do cilja stići nećete, i uvek, ali uvek čuvajte to dete u sebi, ono će vam vratiti osmeh na lice i pomoći da nastavite dalje.
