Nisam bahata, ali plaćam kazne
Poslednjih meseci pevači su sve češće na meti javnosti zbog bahate i brze vožnje, ne poštuju saobraćajne propise, pa nema dana da fotoreporteri ne slikaju nekog kako je prošao kroz crveno svetlo ili preticao preko pune linije. Vera Matović važi za savesnog vozača, ali i njoj se dešavaju propusti.
- Plaćam i ja kazne, mada nisam bahati vozač. Nedavno sam pretekla auto koji je išao 40 kilometara na sat. Dojadilo mi je da vozim iza njega, pa sam ga obišla iako nisam smela. Radar me je snimio, platila sam za prekršaj, a kažnjena sam i uslovno - ako u naredna tri meseca napravim novi prekršaj, mogu da ostanem bez dozvole. Iako sam savesna, i meni se dešavaju propusti - iskrena je Vera Matović.
Priča se da ste nedavno imali probleme na putu?
- Problem sam sasekla u korenu. Išla sam polako prema Obrenovcu, a iza mene je išao auto u kojem su bila četvorica momaka, kao da su me pratili. Zaobišli su me, a onda su naglo zakočili stali ispred mene na sred puta. A na putu nigde nikog. Stala sam i ja, otvorila vrata i srdačno povikala: "Momci, imate neki problem, dajte da vam pomognem!" Potpuno sam ih zbunila, a onda je jedna od njih povikao: "Joj, pa to je Vera Matović!" Bilo je jasno da su imali nameru da naprave neki cirkus. Videli samu ženu u autu, pa... Ali, ja sam ih svojim držanjem sasvim obezoružala. Mene bog čuva!
|
Neće da čuje za Farmu
- Nema šanse! Zvali su me, ali nisam htela ni da čujem. Dovoljno je što sam skoro četiri meseca bila u rijalitiju Srpska posla. Baš smo se naputovali po Srbiji. Iz kuće sam odlazila rano, dolazila kasno, bilo je naporno. Ali, bio je to dinamičan šou prepun dešavanja. Ne bih mogla da podnesem da me neko negde zatvori i da mi ograniči kretanje. Da sam mogla mirno da živim, ne bih se bavila ovim poslom - iskrena je Vera. |
Ima li za vas krize kada je posao u pitanju?
- Neću ni da se hvalim, ni da se žalim. U ovom našem poslu odavno ne cvetaju ruže, ali kako kaže naš narod - kako poseješ, tako i žanješ. Ne znam, možda sam ja posejala dobro, pa tako i žanjem. Prošle nedelje pevala sam u Hrvatskoj, u Kiseljaku. Od sedam uveče do četiri ujutru! U publici je bilo više od pet stotina žena i nijedan muškarac. Bilo je toliko zabavno, da žene nisu htele kući da idu. Svi su mislili da će nastup trajati sat-dva, a ja sam neumorno pevala cele noći.
Da li ste nekada imali neki problem na gostovanjima u Hrvatskoj?
- Ne, među prvima sam pevala u Hrvatskoj posle raspada Jugoslavije i otvorila sam vrata mnogim kolegama ne samo u Hrvatskoj, već i u Bosni i Republici Srpskoj. Ničega se nisam plašila, nikakve priče nisam slušala i nikad mi se ništa loše nije desilo. Uvek su svi prema meni bili izuzetno ljubazni. Čak nikad ni kaznu na putu nisam platila, iako me je policija nekoliko puta zaustavljala zbog sitnih saobraćajnih prekršaja.
Nedavno ste se konačno preselili u velelepnu vilu pored Titovog muzeja koju ste kupili pre tri godine...
- Nema tu šta posebno da se priča. Preselila sam se, pa sam pozvala bliske prijatelje na druženje. Nikako ne mogu da budem mirna. Sednem pet minuta, pa onda primetim da negde nešto nije pod konac i skočim. Stalno mi je krpa u rukama, stalno nešto briskam, čistim, sređujem. Evo, i sada brišem pod dok pričam. Moram da skinem svaku flekicu. Šta ću, takva sam, sve moram da propustim kroz svoje ruke.
