Dejan dočekao sina junačinu
Na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" u utorak u 12.05 sleteo je avion iz Beča. Među putnicima bili su Jelena i Zoran Matić, supruga i sin pevača Dejana Matića. Posle carinske i pasoške kontrole bebu u nosiljci prvo je uzela baka Dragica, pevačeva majka. I dok je ona nežno tepala unuku, mališan koji nema još tri meseca, smeškao joj se, znatiželjno gledajući brojne nepoznate osobe oko sebe.
- Super smo prošli, Zoran nije plakao, odlično je podneo put - rekla je Jelena mužu Dejanu, njihovom kumu Mirku, svekru Zoranu i svekrvi Dragici, koji su je dočekali na aerodromu.
- Tatina junačina! - kratko je prokomentarisao ponosni otac, nežno milujući sina, koji je osmeh još više raširio, prepoznavši glas oca. Matići su krenuli ka svom domu na Karaburmi, gde su im dobrodošlicu već na samom ulazu u zgradu požele komšinice.
- Stigao nam je svetski putnik, naš najmlađi komšija! Kako je lepo dete. Pu-pu, nek je zdrav, veseo i uvek ovako nasmejan - čavrljale su komšije.
Jelena je posle pet meseci došla kući, pošto se pred kraj trudnoće preselila u Beč, gde se i porodila. Dejan je bio sa porodicom, dolazio je i u Srbiju, a zbog posla putovao je i po celoj Evropi. Minulog vikenda radio je u Austriji, u subotu posetio sina i suprugu, pa u nedelju došao u Beograd da sve pripremi za dolazak supruge i sina. U tome su pomogli i njegovi roditelji, koji žive u stanu sprat niže.
- Sine, svaka ti čast, mnogo si hrabriji nego što sam ja bio! Sašu i tebe nisam smeo da uzmem u naručje dok niste napunili šest meseci, a ti mog imenjaka nosaš iako je tako majušan - pohvalio je deda Zoran sina Dejana, koji je bebu svako malo uzimao u naručje.
- Ćale, ja sam ga odmah po rođenju držao, a on je sad porastao. Inače, nas dvojica često zaspimo jedan pored drugog držeći se za ruke - rekao je Dejan i zapevušio sinu. Ali ne, dečje pesmice, jer kako reče, draže su mu ove za odrasle, na njih bolje reaguje i više se osmehuje.
Zoran ili kako mu tepaju najbliži - Zoki, Zoja je napredna beba. Sa nepuna tri meseca ima skoro sedam kilograma, lepo jede i spava. Majka ga doji, a kad ogladni, oglašava se plačem i svima daje do znanja da je vreme da dobija svoj obrok.
- Svi kažu da je Zoki isti ja. Uporedite naše uši, identičan oblik. To je tatino zlato! Od kako sam postao otac, moj život dobio je drugu dimenziju - kaže Dejan, a njegov otac se na to nadovezuje.
- Treba da poređamo fotografije kad sam ja bio mali, pa Dekijevu i onda Zoranu, onda biste shvatili koliko ličimo jedan na drugoga, odnosno da su oni moja slika i prilika! Jedva čekam da mi unuk malo poraste, pa da dođe kod dede u vikendicu u naselju Trebež kod Barajeva. Uf, ala ćemo da uživamo na svežem vazduhu. A onda će da nam se priduže Sašine ćerke Aleksandra i Tara, ima da pravimo žurke od jutra do sutra!
Mare saradnik
- Drago mi je što će Srbiju na ovogodišnjem Evrosongu predstavljati Moje tri, odnosno Sara, Nevena i Mirna. Devojke lepo pevaju, pesma im je lepa, po mom mišljenju nekako skandinavska, i mislim da će daleko dogurati na evropskom muzičkom takmičenju. Srećan sam i zbog Saše Miloševića Mareta, koji je autor njihove pesme, a moj saradnik i prijatelj. Na mom novom albumu, koji ću uskoro objaviti, biće jedna njegova numera, zabavnjak, balada u pop maniru "Lutka bez duše", za koju prijatelji kažu da sam je odlično otpevao - kaže Dejan. |
