"Bora je jecao uz moje stihove"
Milena Plavšić popularnost je stekla kao pevačica, ali je manje poznato da je većinu pesama koje je snimila tokom tri decenije karijere sama napisala. Komponovanje i pisanje tekstova joj baš leži. Poslednjih godina, što je veća autorska kriza u muzici, ona ima sve više inspiracije. Mnoge pesme je napisala za kolege, a nedavno je rasplakala Boru Drljaču čitajući mu tekst pesme koji je sročila za njega.
- Prvo sam nad pesmom plakala ja, toliko me je potreslo ono što sam napisala. Dok sam pisala o Borinoj mladosti, njegovoj rodnoj Suvaji i dolasku u Beogradu, setila sam se svog odlaska iz rodne Banjaluke, svoje mladosti, nadanja, snova. Pesma je dirljiva, sigurna sam da će se mnogi prepoznati u tim rečima. Bora je jecao i plakao kao kiša kad je čuo pesmu, a onda smo plakali zajedno. Kad čoveka reči pesme dirnu u dušu, a suze mu okvase lice, znači da je pesma dobra. Moje pesme izlaze iz moje duše - iskrena je Milena.
Pišete pesme po narudžbini?
- Ne umem da štancujem pesme. Zovu me kolege, pitaju umem li da napišem ove moderne pesme sa mangupskim forama. Naravno da umem, ali ne umem da pišem tekstove koji su glupi, smešni, jeftini, koji nemaju poruku, uz koje bi neko da se vrti po sceni kao na ringlišpilu i skakao kao oparen. Meni je to strašno. Kolege znaju da su moje pesme osećajne, da imaju poruku i nisu gomila besmisleno nabacanih, praznih rima. Drago mi je što mi tekstove traže dokazani pevači kao što je Snežana Babić Sneki, Šeki Turković, a imam i pesmu za Lepu Lukić.
Viri iza zavese
- Uvek sam pazila da nikome od kolega ne dam povoda ni da me popreko pogleda. Ako me koleginica ljubomorno pogleda jer sam dobila veći aplauz od nje, hoću da crknem od muke, ne mogu da spavam. Na zajedničkim koncertima, pošto otpevam svoje i dobijem aplauz, imala sam običaj da virim iza zavese. Čekam da neko od kolega otpeva svoju pesmu, pa da publici dam znak da treba da aplaudira i njemu tako jako kao meni. Samo da me niko ne mrzi jer sam možda prošla bolje kod publike nego neko drugi - kaže Milena. |
Hoćete li i vi da rasplačete Lepu?
- Slušala sam je kako priča da se rasplakala uz pesmu Miše Markovića koju je snimila. Uz moju pesmu o majci bi plakala tri puta više! Obožavam Lepu, razumem njenu tugu za majkom jer i ja beskrajno tugujem za svojom majkom. Kad sam bila mlada moje drugarice su na more išle sa momcima, ja sam vodila majku. Bila mi je važnija od svih na svetu.
Koliko naplaćujete pesme?
- Bori Drljači ću pokloniti pesmu kojom sam ga rasplakala. Imam još jednu za njega i može slobodno da mi plati pošto će se lepo opariti u Americi. Ja pesmama ne trgujem, ne pravim ih na kilo... Mene je kroz život i karijeru vodila ljubav prema muzici, a ne želja da što bolje unovčim ono što imam, da se što bolje prodam.
Možete li lepo da živite od onoga što dobijate od Sokoja na ime autorskih prava?
- Na ime autorskih prava dobijam oko 450 evra godišnje od Sokoja, iako sam kod njih prvu pesmu prijavila sa 16 godina. Recimo, pesma "Poželi mi, majko, srećo" je jedna od najslušanijih pesama na radio-stanicama već tri decenije. I ne samo ona, već i desetine drugih. Ali, čujem neki veliki kompozitori dobijaju još manje od mene, zato nema smisla da se žalim.
