"Ćerka pati zbog mojih odluka"
Mina Kostić (37) priznaje da su joj se smučile afere kojima se svakodnevno bombarduju ljudi u Srbiji. Najradije bi da ne čuje i ne vidi ništa, da sebe poštedi loših vesti i krivo joj je što je to nemoguće.
- Samo bih da gledam svoja posla, svoje dete, posao, kuću, ali džaba. U moru groznih stvari koje nam se dešavaju oduševim se kada pročitam ili čujem neku lepu vest. Jedva čekam da zaigram i zapevam na Adilovoj i Aninoj svadbi. Mnogo sam se obradovala kada sam pročitala da su se pomirili Nevena i Srđan Adžemović, da su ponovo zajedno Kristina Bekvalac i njen bivši suprug. To je divno, pre svega zbog dece - kaže Mina.
Da nećete možda i vi da se pomirite sa Igorom, ocem vaše ćerkice?
- Ne, ne aludiram na tu priču. Igor i ja i nismo u svađi, imamo normalnu komunikaciju. Ipak, Anastasija pati zbog našeg razlaza. Kada sam ostavila Igora nisam bila svesna svega. U teškim trenucima čovek se iznervira, ne razmišlja trezveno, donosi prebrze odluke. Tako je bilo i sa mnom. Svi smo mi u takvim situacijama sebični, gledamo samo kako da nama bude lakše, nismo dovoljno svesni kako će deca reagovati.
Prodali me ljudiNedavno ste se ponovo razočarali? |
Mislite da ste pogrešili?
- Ne, ne mislim da sam pogrešila, ali... Da sam znala koliko će naš razlaz pogoditi naše dete, koje obožavam bolje bih razmislila. Treba sačekati da bes i ljutnja prođu, spustiti loptu. Igor dolazi, brine o našoj Anastasiji, ali nije to isto kao da smo ostali zajedno. On ima još jedno dete, i sam je dete razvedenih roditelja, sigurno da na sve gleda drugačije. Uvek sam mislila da je bolji dobar razvod nego loš brak, a više nisam sasvim sigurna da je zaista tako. Svima nam treba mnogo više razumevanja i tolerancije.
Koliko je teško ženi u Srbiji da sama odgaja dete?
- Mnogo je teško! Kad se porodica rasturi, kad ostane samo pola jabuke, to više nije ono pravo, nije prirodno. Da zanemarimo materijalnu stranu, jer novac nije sve. Parama se ne može nadoknaditi ljubav, nečije prisustvo, osećaj topline. Mene moja četvorogodišnja ćerkica stalno pita zašto njen tata i ja ne živimo zajedno, kada ćemo da se pomirimo, zašto se ne ljubimo. Ranije sam umela da se iznerviram, pa da kažem svašta. Više ne reagujem ishitreno. O ocu joj pričam samo lepe stvari. Moja Anastasija je dete rođeno iz naše velike ljubavi i ničim nije zaslužila da čuje bilo šta ružno o svom ocu ili da ga vređam pred njom.
Šta na sve to kaže Igor?
- Ko zna šta on sve pomisli kad čuje neke Anastasijine reči. Možda misli da je ja nagovaram da priča takve stvari. Naša ćerkica jeste srećno dete, ali ne mogu poreći da joj otac mnogo nedostaje, iako ga često viđa. Nije to isto. Moja ćerka je moja snaga, da mi nije nje ne znam kako bih dalje. Njen otac i ja smo vezani za sva vremena, bez obzira na to kakvi budu naši međusobni odnosi. Niko nikada nas ne može razdvojiti. Eto, iskreno pričam, a iskrenost mi se mnogo puta obila o glavu.
Više pevača, nego gostijuKakva je situacija u poslu? |
