Ovca za šišanje - nikad više

Boban Rajović (41) s pravom može da kaže da je prošao trnovit put do slave. Godinama je bezuspešno pokušavao da uspe kao pevač, spavao je u automobilu, jedva imao za hranu, ali je vešto glumio perspektivnog pevača, iako je bio bez prebijene pare u džepu.

Morao je, kaže, da glumi jer je shvatio da svi beže od neuspešnih i siromašnih. Mnogo vremena i odricanja mu je trebalo da zauzme današnje pozicije, a sada kada mu dobro ide, mnogi ga tapšu po ramenu, guraju se u njegovo društvo, traže pare na zajam. A, ima i onih koji očekuju da im novac pokloni bez obaveze da ga vrate!

- Više nemam potrebe da glumim. Stigao sam dokle sam želeo, teškim radom i upornošću. Estradne zakonitosti sam savladao lupajući glavom o zid. Bezbroj puta sam bio prevaren, iskorišćen. Za neke ljude, bio sam samo obična ovca za šišanje! Jeo sam hleb i paštetu, a nikom nisam smeo da kažem, niti da od nekoga potražim pare na zajam. Mnogi oko mene su glumatali zvezde, morao sam i ja. U tom lažnom svetu, gde se svi foliraju, drugačije se nije moglo. Ali, davno sam to ostavio iza sebe, kao što sam davno prestao da budem ovca za šišanje - iskren je Boban.

Da li se i koliko promenio odnos ljudi prema vama otkako ste uspešni?

- Od kada sam kupio skupi automobil i njime častio sebe za sve muke kroz koje sam u životu prošao vidim da se promenio stav mnogih ljudi prema meni. Svi nešto traže i očekuju od mene, kako oni koji su mi bliski, tako i oni drugi, koji nisu deo mog života. Što mi bolje ide, to sve više traže, kao da berem pare na drvetu, a ja sam svaku paru krvavo zaradio! Nisam digao nos, ali moraću neke stvari da menjam. Prilaze mi razni ljudi, sa raznim molbama, a meni je neprijatno da ih odbijam ili da ih lažem.

TOPLI DOM: Boban sa suprugom i decom

 

Da li se često prisetite početka karijere u Beogradu kada ste spavali u autu i gladovali?

- Kako bih to mogao da zaboravim? Sećam se, kupio sam nekog prastarog sitroena koji mi je bio i prevozno sredstvo, i kuća. Imao sam strica i strinu na Vidikovcu, ali mi je bilo neprijatno da stalno kod njih dolazim pred jutro posle svirke, pa sam spavao u autu. Dešavalo se da se parkiram negde u Košutnjaku i tamo prespavam. Jedne noći, taman sam zaspao, kad na prozor zakuca policajac. "Drugar, znaš li ti da se ne sme spavati ovako?" Počeh da ga ubeđujem da po hotelima nema mesta, a on mi preporuči hotel Šumadija, kao tamo sigurno ima mesta.

I jeste li otišli u hotel?

- Kako da ne, da prespavam u hotelu i da za noć potrošim onoliko koliko bih potrošio za hranu nedelju dana? Kada mi je policajac kucnuo na prozor, sagnuo sam glavu da me ne prepozna. Već sam počeo da se pojavljujem na televiziji i bila bi neviđena bruka da se otkrije kako pevač spava u autu. Kraj sebe sam imao flašicu vode, četkicu za zube i pastu. Kako otvorim oči, ja u autu obavim prvu jutarnju kozmetiku i nastavim dalje, kao da sam izašao iz najluksuznijeg hotela.