Zbog tuđeg nemara ostao bez penzije

Dok se u javnosti danima lome koplja oko nacionalnih penzija, sve je više pevača koji nisu ostvarili ni osnovnu penziju, i to ne zbog sopstvene neodgovornosti.

Jedan od njih je i pevač i kompozitor Angel Dimov (60) koji se više od četiri decenije bavi pevanjem. Njegov hit "Ovo je priča o nama", "Dva prstena, dva svedoka", "Plavuša" i danas se rado slušaju, ali su mnogi zaboravili ko te pesme peva jer ga nema u medijima.

- Po radnom stažu već bi trebalo da budem u penziji, ali ništa od toga. Ranije je grad uplaćuje umetnicima staž i ja sam verovao da je to tako. Posle bombardovanja odem da proverim i imam šta da vidim - nema me nigde u evidenciji. Ja ih pitam šta je sa mojim radnim stažom, niko ne zna. Nešto malo su uplatili dok je bio SPS na vlasti i to sam hteo da mi se upiše u radnu knjižicu, ali ne može. Rekoše moram da platim kamatu. I na to sam bio spreman, ali ne daju. Kažu zasuči rukave pa idi, isteraj svoje. Bolje da su me pustili da sam sebi plaćam staž, nego ovako. Sad moram da jurim penziju ni sam ne znam kako - kaže Angel Dimov. On nije jedini pevač koji ima problem sa neuplaćenim doprinosima za zdravstveno i penzijsko osiguranje, o čemu više možete pročitati u sutrašnjem broju "Vesti".

A nacionalna penzija?

- Ne znam samo ko je to izmislio, svaka mu čast. Ali, ako već daju zanima me šta znači nacionalna. Onaj ko je zaslužio i zašao u godine njemu treba dati. Zašto davati ljudima koji već imaju redovnu penziju? I tu je nepravda. Svima treba dati po zasluzi. Smeta mi ime nacionalna, po meni bi trebalo da bude, na primer - penzija za muzičko ostvarenje.

Pa od čega živite?

- Nastupam u sopstvenoj režiji, sam sebi organizujem nastup uglavnom po restoranima, raznim slavljima. Menadžera nemam, nisam ga nikad ni imao. Nas starijih pevača nigde nema, a za to je krivo današnje stanje na estradi. Kad sam počinjao karijeru znao se neki red. Imaš ugovor, potpišeš, dobiješ tantijeme i to je to. Danas nema ugovora, već doneseš 30.000, 40.000 evra i snimiš CD. To sam čuo od ovih mlađih kolega.

Dobijate li nešto od SOKOJ-a na ime autorskih i izvođačkih prava?

- To je takva nepravda kada je u pitanju SOKOJ da ne volim ni da pričam o tome. Godišnje od njih dobijem oko 25 evra. Čujem da se moje pesme slušaju u kafanama, na radio-stanicama. Neki dan u novinama čitam da Braja dobije 80.000 evra, pa da li je to normalno?! Anonimni pevač danas dobije više od mene, iako imam toliko pesama. Iz Kanade sam jednom dobio 30 dolara za autorska prava, a ovde ne mogu toliko za celu godinu.

Šta vam još smeta?

- Nažalost, narodna muzika je u zapećku. Smeta mi, recimo, što Beograd sve pevače sa strane oberučke prima, oni pune dvorane kod nas, a pevači iz Srbije uvek dobijaju neke pretnje, zabrane... Žao mi je što su se ugasli i brojni festivali, sve je zamrlo i po meni sistem vrednosti ne valja. Kao što ne valja u politici, tako ne valja ni u muzici.