Ne verujem u uspeh preko noći
Sergej Ćetković (34) godinama je nastupao na festivalima, pevao po klubovima i barovima strpljivo čekajući svojih pet minuta slave. Iako su mu pojedini poznanici i saradnici predlagali da napravi neki skandalčić i tako pokrene karijeru, on je kategorički odbijao čak i da razgovara na ovu temu.
O privatnom životu retko govori, ali ne krije da je srećno oženjen sa Kristinom već godinama i da priželjkuje da postane otac.
- Od prvog dana odlučio sam da svoj put gradim isključivo svojom muzikom, a ne glupostima kako bih dobio malo prostora na televiziji ili novinama. Uvek sam bio nenametljiv, valjda je to stvar karaktera i vaspitanja. Strpljivo sam čekao svojih pet minuta i na kraju sam uspeo na moj način.
U prvi plan vas je izacila pesma iz filma "Pogled sa Ajfelovog tornja", pa su mnogi pomislili da ste uspeli preko noći?
- Zar deset godina rada na sebi, svojoj muzici, bezbroj festivala i četiri izdata albuma teško se može reći za nekoga da je uspeo preko noći. U muzici ne ide baš tako, to znaju svi koji se profesionalno bave ovim poslom. Želim da moja karijera traje što duže i ne verujem u uspeh preko noći.
Da li ste nastupali u dijaspori i da li planirate gostovanje?
Znam da se moja muzika dosta sluša u inostranstvu i da ljudi vole ovo što radim.
Mislim da ću konačno posle petog CD-a i promocija koje su planirane za gradove bivše Jugoslavije krenuti i van granica naše zemlje - otkriva Sergej.
Da li se odnos ljudi prema vama promenio otkad ste postali popularni?
- Kod nekih ljudi da. Oni koji me poznaju odranije znaju kakav sam i naš odnos se nije promenio sve do danas.
Da li ste se i koliko vi promenili?
Koncerti u dijaspori
- Nisam imao priliku da se predstavim publici u dijaspori na pravi način, jednim velikim koncertom u pratnji benda.
- Istina je da me ljudi drugačije gledaju. Većina mojih kolega dozvoli da ih uspeh promeni i ljudi to primete. Ja se trudim da čvrsto stojim na zemlji i ne želim da se pretvorim u nešto što i sam ne bih voleo da vidim.
Ponekad poželim da nisam popularan, da sam samo jedan od mnogih koji mogu da urade neku simpatičnu ludost nalik onim iz srednje škole, a da pri tom niko ne kaže da si lud ili pijan. Mada, trudim se da popularnost koristim za neke dobre i lepe stvari.
S kim se najviše družite?
- Hvala bogu pa mogu da se pohvalim velikim brojem iskrenih prijatelja i trudim se da naša prijateljstva traju. Danas je najteže naći iskrenog prijatelja i stvoriti prijateljstvo bez interesa.
Kako vidite crnogorsku, a kako srpsku muzičku scenu?
- Crnogorska muzička scena je poslednjih nekoliko godina dala dosta dobrih glumaca, izvođača, instrumentalista i autora. Njihov problem je uvek bio kako krenuti dalje. I ja sam jedan od njih. Tek nakon tri objavljena albuma naterao sam sebe na veliki korak - da se preselim u Srbiju. Beograd je bio i ostao najveći kulturni centar na Balkanu.
