"Na estradi sve crnje, a meni sve bolje"
Radiša Trajković Đani nedavno je ponovo završio na infuziji. Trčanje, umor i neprospavana noć su uzeli svoj danak. Kad se tome doda alkohol i jaka, masna hrana rezultat je po Đanija bio loš.
- Ne znam više gde sam - da li sam doš'o ili poš'o! Za poslednjih desetak dana, ne mogu više ni da se setim gde sam sve bio - u Bosni, Rimu, Beču, Hamburgu... Što je na estradi crnje i gore, to je meni bolje. Meni, brate, ide u prilog da bude što više ovih što nemaju pojma, jer onda ja radim punom parom. Ne samo da imam hitove, nego su mi i stare pesme potpuno oživele. Srce mi je puno kad vidim kako publika reaguje na mene - kaže Đani.
Ne treba mi politička zaleđinaMnogi na estradi kažu da se ne može uspeti bez političke podrške. Imate li vi tu vrstu podrške? |
A, od te reakcije padate i u nesvet...?
- Ovo sad i nije bilo ništa strašno. Trebalo mi je malo osveženje. Čim je videla da mi nije dobro, moja supruga Slađa je predložila da pozovemo lekare i rekla:"Ljubavi, hajde malo da se osvežiš!" Meni jeste bilo malo loše, ali ne toliko da se ne bih smejao.
- Dođoše lekari, pregledaše me, ali se nađoše na mukama kad su hteli da mi daju infuziju. Nemaju gde da prikače onu kesu sa infuzijom, a ja im predložim da zakače za luster! Šta ću, od svega pravim cirkus, lakše mi je kad se smejem. Sad sam super i od kada ne varam ženu, onaj odozgo mi stalno pomaže i vadi me iz kritičnih situacija.
Da li ste se skoro smejali nekom kolegi?
- Smejem se stalno! Većina pesama koje se poslednjih godina snimaju su obična smehoteka. Danas se snime, a već sutra zaborave. Na estradi jedino još vredi stara garda. A, ovi klinci, koje zovem malenim pionirima, nemaju pojma. Sve je na estradi prolupalo. Neki pevači lude na vrućinu, drugi kukaju na zimu, svi se mangupiraju. Strašno je šta su mnogi od sebe napravili. Prvo su lupetali kako pevaju samo za debelu lovu, a sad se nude i pevali bi i za siću. Ali, džabe, niko ih neće.
Zašto ne idete na koncerte kolega?
- Ne stižem. Žao mi je što nisam bio na Lukasovom i koncertu Tozovca, ali nisam mogao. A, i da sam mogao, išao bih tajno. Ni slučajno se ne bih trpao pred kamere da me snime, da se pojavim na televiziji. Mnogi na koncerte kolega idu samo da bi bili viđeni. Da ne imenujem sad... Ali, mnogima bi bolje bilo da uzmu korpe sa semenkama i da ih prodaju ispred sala u kojima pravi pevači pevaju. Tako bi, jadni, mogli da zarade bar neku kintu, jer drugačije ne mogu. Uskoro će neki pevači i živeti od prodaje semenki, a bolje i to nego da džabalebare na estradi.
