Nada Topčagić: Bekuti Mrkonjić, meni Krkobabić
Nada Topčagić (59) je nedavno u jednoj TV emisiji pričala kako je tresla kruške sa drveta, pohvalila se da je majstor za čerupanje pilića, da je nervira što ima bore, ali i pomenula neke koleginice.
- Nedavno su me prijatelji pitali zašto se nisam pojavila na rođendanskom slavlju koleginice Ane Bekute, da li sam bila pozvana ili je nešto drugo po sredi. Zaključila sam da su se mnoge pevačice ušemile sa političarima, a moj muž nije iz tog filma, pa je meni ostalo samo da maznem Krkobabića. Baš bih onda bila u trendu! - kaže Nada.
Plašite li se starenja?
- Osim letenja avionom, ničeg se ne bojim! Ali, nervira me što svaki čas moram da nešto prikrivam i kamufliram. Sakrij bore, pazi kako se slikaš, ne drži glavu nisko da ne ispadne podvaljak, vodi računa o liniji, frizuri, garderobi, noktima... Aman ljudi, pa dokle više da pazim?! Zato i rekoh da je Merilin Monro čim je uočila prvu boru na svom licu, napravila pametan potez i ubila se. Po kratkom postupku je presekla to mučenje. Dobro, ne bih ja to baš tako... Ipak, se dobro snalazim i sama sam svoj majstor godinama, veoma uspešan. Da se razumemo, nisam ni malo ljubomorna na mlade koleginice i njihovu mladost. Ako, neka je ističu, to im je glavni adut.
Da mogu da skočim do Australije- Poslednjih meseci stalno dobijam pozive da gostujem u Australiji. Nikada nisam bila na tom kontinentu. Kako da dođem do te zemlje, kad je svima poznato koliko se plašim aviona. Kad bih mogla nekako da skočim do tamo, bilo bi idealno. Jedva uspevam da provedem dva-tri sata u avionu, obično uz doping alkoholom. To su letovi po Evropi, a kako ceo dan da budem u oblacima do Australije - umreću! Pa još treba kući da se vratim i sve to još jednom da preživljavam. Ide mi se, volela bih da zapevam tamo, vidim Sidnej, Melburn, Zlatnu obalu, ali čim pomislim šta me čeka tokom puta, nije mi dobro. |
A, kako se to vi uspešno maskirate?
- Imam mali milion kapa, marama, šešira, rukavica. Na sreću, sve mi to dobro stoji, a i znam da ih nosim, dobro kombinujem. Koliko puta mi se desilo da nemam frizuru i onda samo natakarim kapu na glavu i završen posao. Ljudi me hvale kako sam se doterala, a pojma nemaju da sam se zapravo snašla i zamaskirala nedostatke. Ili, ako nemam vremena da sređujem i lakiram nokte, obučem rukavice i problem rešen.
Idete li kod kozmetičara ili estetskog hirurga da vam malo ispeglaju bore?
- Ma, kakvi, sve to ja kod kuće sama sređujem. Kod kozmetičara sam išla samo kada sam imala bubuljice kao mlada. U mom dvorištu svašta sejem i gajim, a kad sam na moru ili planini, koristim priliku da naberem lekovito bilje i razne travke, koje posle sušim, meljem, stavljam u kese, a onda pravim prirodne maske, pilinge, meleme. Tako se negujem, održavam, pa i lečim, a to je bolje i zdravije nego da idem na kojekakve skupe tretmane.
Trošite li mnogo novca na garderobu?
- Nisam luda da bacam pare na skupe krpice. Dok moje koleginice troše hiljade i hiljade evrića na toalete, čizme, cipele, tašne, kod mene teško da je najskuplja stvar plaćena više od 100 evra. Ali, zato ništa ne izbacujem iz ormana. Moda se i tako svako malo vraća, opet u trendu bude ono što smo nosili pre deceniju, dve, tri. I tako sam ja uvek šik!
