Muzičke emisije su kao hot-lajn
Posle 47 godina umetničkog rada i 110 festivalskih nagrada, Miki Jevremović (68) smatra da je "zreo" da uđe u Ginisovu knjigu rekorda. Ubeđen je da na svetu nema pevača koji se okitio s toliko priznanja.
- Bio sam festivalski čovek i siguran sam da nigde nema pevača kao što sam ja. Kad prikupim dokumentaciju, moraću da pozovem Jovu Radovanovića iz "Sedmorice mladih" (ušli u Ginisovu knjigu kao bend koji je 20 godina nastupao u istom sastavu) da se raspitam kako da stupim u kontakt sa ljudima koji se bave rekordima - kaže Jevremović.
Kako vam izgleda današnja estradna scena?
- Ne može da se uporedi s onom nekadašnjom. Bilo je i tada onih koji nisu zasluživali da se nađu na estradi, ali "otvaračice usta" mogle su samo da sanjaju da postanu pevačice. Danas je sve ogoljeno, nema emocija, tekstovi su užasni, muzika je plastificirana... Pripadne mi muka kada čujem neke pesme i neke pevačice.
Da li ste zapamtili bar neku?
- U toj gomili besmisla, za uho su mi zapale pesmičice u kojima se govori ženskim gaćicama, o nekakvom brushalteru i malteru... Gde je tu smisao, lepota, poetika? Kad gledam emisije u kojima se mogu čuti takve pesme, ne znam da li gledam muzičku emisiju ili hot-lajn! Nekada smo se mi muškarci trudili da osvojimo "ženske tvrđave", ali ne znam šta danas mladići mogu da osvajaju kada je sve "na izvol't"e. Što je najgore, kome čovek da se požali? Možda Saši Popoviću koji je među prvima posejao zlo zvano turbo-folk pre dvadesetak godina.
Šta biste rekli Saši Popoviću da vas, recimo, pozove u svoju emisiju?
- Nemam dlake na jeziku. Još pre 15 godina rekao sam da se u Srbiji šund može iskoreniti samo ako se ukinu "Grand" i "Zam". Poslednjih godina je još i dobro kako je bilo. Ima ovih mladih pevača koji lepo pevaju, ali, za sada, oni su samo imitacije, kopije, koje nemaju ništa svoje i specifično. Pretenduju da budu zvezde, a ne znaju da zvezda mora da bude unikat.
Ušao bih u "Velikog brata"
Šta mislite - da li su i Bora Drljača i Lepa Lukić ušli u kuću da se čuje njihov glas? |
Da li vas boli što ste posle karijere kakvu ste imali danas, ipak, zapostavljeni?
- Ne bih da pevam žalopojke, niti da zvučim melodramatično, ali nije mi svejedno. U vreme bombardovanja, pevao sam po trgovima i mostovima, dok su moje kolege iz Bosne, Hrvatske i Slovenije nastupale po inostranstvu, zgrtale bogastvo, pa pokupovali vile i jahte. A onda su došli u Srbiju da se još malo ovajde.
Jelena otvorila piceriju
|
Da li vam smeta što hrvatski pevači nastupaju u Beogradu?
- Nije mi pravo. U Hrvatskoj sam pokupio mnogo nagrada na festivalima, pa su me zabranili. Tužno je to, kao što je tužno što je na estradi sve manje pravih umetnika, pevača, ozbiljnih kompozitora.