Indirina pesma za stare prijatelje
Indira Radić ponovo je došla u sidnejski Bonirig puna emocija koje nije skrivala - ona odavde nosi veoma lepe uspomene iz boravka od pre pet godina. Tada je bila specijalni gost na svečanosti uz otvaranje iz temelja rekonstruisanog ovdašnjeg Srpskog centra. Nastupila je na otvorenom, na ovdašnjem fudbalskom stadionu pred nekoliko hiljada ljudi. Koncert je trajao da sitnih sati, a srpsko slavlje čulo se i u okolnim predgrađima (ne baš na zadovoljstvo lokalnih meštana).
Posle za nju nezaboravne noći, Indira je tada, u znak zahvalnosti, priredila, sada u dvorani, i oproštajni koncert na kojem je pevala besplatno. Kao njen poklon fondu za izgradnju ovog kompleksa.
- Naravno da sam sretna. Evo me pred punom dvoranom, a došli su da me dočekaju i moji dragi domaćini sa mog prvog gostovanja, Nena i Milorad Borak, kao i današnji predsednik Jovan Čubrilo - kaže Indira.
- Tada sam pevala i u Melburnu. Bilo mi je sjajno, veličanstveno. Taj narod ovde ostavio je na mene veliki utisak, a čula sam da je i njima bila sjajno.
O krizi publike, Indira kaže:
- Pa ovde je, očito nema. Čula sam da su još sinoć rasprodata mesta za sedenje. Stajali ljudi ili sedeli, ja ću se truditi da ostvarim kontakt sa svima koji su došli. A što se krize tiče, ona se veoma oseća u Evropi i Americi. Finansijski niko više ne stoji sjajno, svi poslovi pucaju. Ljudi koji rade za neki normalan novac teško do njega dolaze, a kad dođu onda ga razumljivo raspoređuju na prioritete. Takvo je vreme došlo, čovek mora da misli na svoju porodicu prvenstveno. Kako-kad, osećam i ja tu krizu. Nije više onako kao pre pet, šest ili 10 godina. Čovek mora da se navikne, da radi dalje, da se privikava na situaciju kakva jeste - ako ne možeš da očekuješ hiljade ljudi, očekuj stotine - vremena se menjaju.
Indira idućeg vikenda peva u Brizbejnu i Melburnu.
