"Zvonko Bogdan je gospodin na estradi"
Jašar Ahmedovski (47) najčešće nastupa po evropskim diskotekama i klubovima, ponekad zapeva i na svadbama. U otadžbini retko gostuje jer mu se ne isplati. Kako kaže, honorari su niski, a i muzičari koji ga prate na gostovanjima žive u Nemačkoj i Austriji, pa im je lakše da dođu u neki grad u Evropi nego da putuju do Srbije.
- Radim samo sa proverenim ljudima i, recimo, na put u Ameriku i Australiju ne krećem dok ne vidim pare. Takav je moj sistem rada, pa kome odgovara angažovaće me, kome nije po volji pozvaće nekog drugog.
- Nikada se nisam plašio za svoju egzistenciju, niti da li ću imati dovoljno posla. Opstao sam u raznim kriznim vremenima, verovao u sebe, pesme koje pevam i svoj glas. Nisam alav na pare, ali nisam išao ni ispod svoje cene - kaže Jašar i dodaje da se pevači na estradi danas mogu podeliti na umetnike i biznismene.
- Poslednjih godina mnogim pevačima je najvažnije da što brže okrenu pare, ulažu u razne privatne poslove kako bi se ponovili luksuznim automobilima, zanemarujući muziku i kvalitet pesama koje snimaju. Umetnici su ranije vodili računa o svakom stihu, foršpilu, snimku. Njihov prioritet je bio da ostave iza sebe vredno delo. I kad ne ide najbolje, on se trudi jer veruje da je ono što je napravio ili otpevao dobro, bez obzira na to da li je u tom času profitabilno. Uostalom, mnogo je slikara ili kompozitora koji su tek posle smrti postali poznati, njihova dela vredna i cenjena.
Redovno se rekreiram- Vodim računa o sebi, što se valjda i vidi, već desetak godina redovno radim vežbe, odlazim na bazen, mnogo hodam. I kad sam na putu, ne preskačem vežbanje, jer ne zahteva poseban prostor, može sve da se odradi i u hotelskoj sobi. Rado se šetam, ali ne po centru grada, nego kraj reke, po izletištima - kaže Jašar. |
- Sebe smatram umetnikom, nikako biznismenom, jer da bih neku pesmu snimio, mora da me dirne tekst, melodija, da osetim u pesmi emociju. Imao sam mnogo pesama u karijeri na koje sam ponosan, a koje će ostati da žive i posle mene. To moj su najveći uspeh.
Koje kolege svrstavate među umetnike?
- Pravi primer je Zvonko Bogdan. U mojoj rodnoj Makedoniji slabo se slušaju tamburaši, a ja ih obožavam. Posebno cenim Zvonka, koji ima gospodsko držanje, peva s lakoćom, bez napora, tekstovi poetični. Ni sam ne znam koliko Bogdanovih snimaka imam kod kuće. Iako pevam već 40 godina još ga nisam upoznao. Zvonko je primer gospodina na estradi, po svom ponašanju, nikome se nije dodvoravao, fantastično peva, ima velike hitove i višedecenijsku karijeru. E, to je pravi umetnik!
Platim, pa se odmaram- Neke moje kolege vole da kažu kako su spojili lepo s korisnim, pa onda letuju s porodicom tamo gde ugovore tezgu na moru. Ja se toga grozim! Kad radim radim, a kad bih da odmorim, platim koliko treba i odem tamo gde me niko ne poznaje. Imam kuću u turskom letovalištu Fetije gde sam i ovog leta sa suprugom Snežanom proveo više od mesec dana, a društvo su nam pravili rođaci. |
Da li ste nekada pomišljali da novac zarađen od pevanja uložite u otvaranje kafića, restorana ili možda butika?
- Nije mi padalo na pamet. Ulagao sam u nekretnine, pa imam lep stan u centru Beograda, izgradio sam veliku kuću u rodnom selu Lazani, 20-ak kilometara od Prilepa, imam kuću u Fetijama, kao i stan u Istanbulu. Zajedno sa bratom imam porodični biznis koji nema veze ni sa estradom, ni sa ugostiteljstvom. Ali, sve to nije važno. Snašao bih se i solidno živeo i da imam mnogo manja primanja. Nisu pare najvažnije, nek je samo dobrog zdravlja i pravih prijatelja.
