Marinko Rokvić: Narodnjaci će nestati!

Većina pevača na estradi uverena je da Marinko Rokvić (58) gura svoje sinove Nikolu i Marka u pevačke vode. Međutim, on kaže da je svojim naslednicima zapravo kočnica i da su morali mnogo toga da nauče od pesama do ponašanja pre nego što su uopšte privirili na estradu.

Sinovima sam kočnica za njihovo dobro: Marinko Rokvić

 

- Uvek sam im bio kočnica za njihovo dobro. Prošao sam kroz sve ono što njih tek čeka. Jedna od najvažnijih stvari koje sam ih naučio je, da žive u skladu sa mudrošću - nikad se u dobru ne ponesi, a u zlu se ne ponizi. Upozoravam ih da će biti mete zbog mene, da će biti pod lupom javnosti, predmet raznih priča i ko zna čega još. Nikola je bio dobro pripremljen, pa je uspešno savladao sve prepreke. Mislim da će isto biti i sa Markom. Imaju dobru osnovu, porodično vaspitanje, talenat... - kaže Marinko.
 

Šta mislite o najezdi novih, mladih pevača?
- Na estradu su nagrnuli mnogi, u potrazi za boljim životom i ostvarenjem snova. Nažalost, mnogo je onih koji nemaju talenta i ne zaslužuju da budu deo muzičkog sveta. Sreća je da ima i talentovanih. Svi bi da naprave karijere na brzinu i forsira se da sve bude brzo. Neki se pojave dva puta na televiziji i odmah tresnu cenu da se gazdama zavrti u glavi. Strašno je i tužno to što se gotovo niko ne trudi da se usavrši, da napreduje, da nauči nešto novo. Ja mojim sinovima nisam dao ni da privire na estradu dok prvo nisu savladali stare, izvorne narodne pesme. O tome koliko su ti mladi dobri, govori činjenica da je stara garda sve traženija!
 

Kako vidite budućnost narodne muzike?
- Ne piše joj se dobro. Ako se ovako nastavi za deset godina narodne muzike neće ni biti! Poslednje dve decenije, bežalo se od izvorne muzike, od tradicije, naših korena, od onoga što nam je u krvi i genima. Vladala je pomama za grčkim i turskim melosom, pa se naša narodna muzika pretvorila u nešto što nema veze sa našim identitetom. To je pogubno, posledice su poražavajuće. Ali, ja sam presrećan što moji sinovi odlično pevaju stare, izvorne pesme i verujem da će dati veliki doprinos da one ne potonu u zaborav.
 

Priča se da mnoge kolege, recimo Eru Ojdanića, izbegavate?
- Prave kolege ne izbegavam. A oni koje zaobilazim, sigurno nisu moje kolege, ma kako oni sebe nazivali. To što neki rade i zovu sebe pevačima blage veze nema sa bilo kakvom umetnošću. Praveći skandale samo brukaju ovu već dovoljno izbrukanu profesiju koja je nekad bila vrlo ugledna i cenjena. Ne želim uopšte da spominjem takve ljude. Na sreću, oni dobro znaju kakav sam i da umem da budem nezgodan kad me neko isprovocira bez razloga, pa me ne čačkaju. Ne čačkam ni ja njih. Mi smo dva sveta, nemamo ništa zajedničko.