Održavam svoja seoska prijateljstva

Za Radmilu Manojlović (27) kolege tvrde da je najzaposlenija pevačica na estradi. Nije razmažena, ne bira posao i sa istim žarom peva na koncertima, po diskotekama, klubovima i restoranima, ali i na svadbama i krštenjima, kako u Srbiji tako i u dijaspori.

- Srećna sam jer se bavim poslom koji volim, imam slušane pesme, verne obožavaoce, poslove koji mi stižu sa raznih strana. Zato sa zadovoljstvom putujem i pevam, ne zanima me da li je radni dan, vikend, praznik, kao ni da li ću nastupiti u hali, pod šatrom ili koncertnoj dvorani. Maksimalno se predajem poslu, publika to vidi i oseća, pa sam zato tražena, a moji rezultati vidljivi - kaže Rada.

Da li ste imali neprijatnosti sa neisplaćenim honorarima, nasrtljivim i pijanim gostima?

- Radim za veliku i ozbiljnu kuću, pa je uvek sve uredno namireno. Na svaki nastup sa mnom idu moj menadžer iz Granda Saša Đurić i klavijaturista Miša Laguna. Žensko sam i mnogo lakše mi je kada su uz mene dva muškarca od poverenja koje doživljavam kao braću. Tu su kad pukne guma na autu u toku puta, kada treba nešto preneti, a što se tiče publike, nemam nikakvih problema. Smatram da od početka karijere znam da se ophodim sa ljudima svih generacija, obrazovanja i vaspitanja. Jesam srdačna, otvorena, ali imam i gard, kao da sam postavila nevidljivu granicu bliskosti do koje se može ići, gosti je osećaju i niko je ne prelazi.

Mora da postoji nešto što vam je zamorno ili vas nervira u poslu?

- Dešava mi se, kao i svima, milion banalnih stvari - gužve u saobraćaju, redovi na šalterima, kašnjenja aviona... I dalje imam strah od letenja, ali protiv toga ne mogu. Htela sam da saznam što više o avionima, suočila sam se sa problemom i strahom, čitala, izučavala, ali što sam više znala nije mi bilo bolje, nego još gore. Ne mogu taj strah da prevaziđem, ne pomažu sredstva za smirenja, ni učestala putovanja. Zamorno mi je silno pakovanje i raspakivanje. Od svega toga mogla bih da zaradim čir na želucu, ali neću da me to uznemirava. To su gluposti i sitnice na koje ne treba trošiti živce.

Imate li bliske prijatelje među kolegama?

- Na prste jedne ruke mogu da nabrojim ljude sa kojima sam zaista bliska, kojima se poveravam. Osim mog Milana, rođenog brata Nenada i sestre Maje, imam još dve drugarice od detinjstva iz mog sela. To je sve. Sa gotovo svim kolegama, i starijim i mlađim, u dobrim sam odnosima, pričamo, na snimanjima ili nastupima se izljubimo, ali to nisu osobe sa kojima bih pričala o intimnim stvarima.

Mnogo radite, sigurno i zaradite. A na šta trošite novac?

- Pare postoje da bi se trošile, ali ja nisam veliki trošadžija. Prilično sam racionalna, nisam rasipnica. Ne volim da gomilam novac, a da ne znam na šta ću ga potrošiti. Kupila sam auto, sada planiram kupovinu stana u Beograda, mada nisam od onih koji imaju nerešeno stambeno pitanje, pošto sam u mom Četerežu napravila porodičnu kuću.