Nema para ni za crep
Nekad su estradne zvezde zidali kuće kao od šale, a danas im je potrebno i po deset godina da bi sagradili dom
Nekada su muzičari i pevači zidali velike kuće kao od šale. Kako mnogi kažu, para je bilo kao blata. Onaj ko je znao da ih sačuva, ulagao ih je u nekretnine. Uopšte nije bilo teško sazidati i isfinansirati gradnju kuće jer je bilo posla. Ali, odavno nije tako. Navikli na nekadašnje dobre zarade, mnogi se zaleću, počinjući da zidaju prave palate. Uvereni da će lako isplivati iz gradnje, idu više od svojih finansijskih mogućnosti. Ali, nema ni posla, ni para, pa se posao oteže. Mnogi na estradi su zbog kuća uleteli u problematične situacije. Ima i onih koji su se zadužili i kod zelenaša, ali svoje dugove kriju kao zmija noge.
|
Skromni Renato
|
Kako izgleda ići više od svojih mogućnosti, okusio je na svojoj koži i Acko Nezirović. Ali, za razliku od svojih kolega, on o tome otvoreno priča. Naime, ovaj pevač je pre nekoliko godina počeo da zida kuću u beogradskom prigradskom naselju Ostružnica. Pošto je želeo da obezbedi svoju budućnost, zaključio je da će zidanje kuće od 250 kvadratnih metara biti lak zalogaj za njega. Naravno, grdno se prevario.
- Verovao sam jednom drugaru, koji me je ubedio da me kuća neće mnogo koštati i prevario sam se. Za tri meseca uspeo sam da stignem do takozvane sive faze. A onda, da bih nastavio, morao sam da se zadužim 30.000 evra. Sreća da sam se opametio na vreme pa nisam nastavljao sa ulaganjem u građevinu dok nisam vratio dugove. Malo mi je falilo da potonem još dublje u dugove, poput mnogih mojih kolega koji su ostali bez ičega. Sada je situacija takva da sve stoji. Neka stoji, nisam na ulici. Ne usuđujem se da nastavim jer je situacija u poslu katastrofalna i nikad gore nije bilo - kaže Acko.
Svoju prvu kuću, odnosno velelepnu vilu, kompozitor i harmonikaš Mirko Kodić je sazidao kao od šale. Traženom i prezaposlenom, nije mu bio nikakav napor da kuću svojih snova skocka kao od šale. Ali, nije dugo uživao u njoj. Kako kažu njegovi prijatelji, zahvaljujući dugovima u koje je upao zbog burnog života koji je vodio, kuća je otišla na doboš, a Kodić je završio kao podstanar. Kada se malo oporavio, i fizički i finansijski, kupio je plac na periferiji Beograda i počeo da zida novu kuću. Zidanje traje već desetak godina. Svaku paru koja mu pretekne sa tezgi, kad namiri račune i gazdi kiriju, Kodić ulaže u cigle i ostali neophodni građevinski materijal.
- Sve ide sporije nego što sam mislio. Kuća ima oko 150 kvadratnih metara. Stan nikada ne bih mogao da kupim jer je za stan potreban keš. A ovako, ciglu po ciglu, crep po crep, kad se može i koliko se može. Mislio sam da ćemo se moja ćerkica, supruga i ja useliti u kuću još prošle zime, a sad verujemo da ćemo se useliti do ove zime. Dojadilo mi je da plaćam iznajmljeni stan. Kao da svakog meseca kroz prozor bacam pare za kiriju, umesto da ulažem u svoje, ali drugog rešenja nemam - kaže Kodić, dodajući da se i on opametio.
