"U kafani lečim i psihijatre"
Na estradi Gordana Stojićević-Janković (57) važi za odličnog doktora za stres. Njena interpretacija i pesme mnogima su melem za dušu, ima sjajan smisao za humor, pa uspeva da nasmeje i oraspoloži najokorelije mrgude.
- Pronašla sam najbolju antistres terapiju. U kafani koju suprug i ja držimo, vikendima goste uveseljavam pesmom zajedno sa mojom kumom Nenom Vukadinović, starom drugom Izvorinkom Milošević, a tu su Jelena Đokić i Saša zvana Haos. Nije to zbog para, a ako i uzmemo neki dinar podelimo na ravne časti. Mi pevamo da bi nam život bio lepši! Za nas je to užitak, izduvni ventil od svakodnevice, lepo nama, a lepo i gostima. Psihijatri su dolazili i priznali da je naša terapija bolja od njihove! - kaže Goca Stojićević-Janković, koja je prošlog meseca posećivala lekare, išla na terapije zbog zdravstvenih problema.
|
Omrsimo se u kafani
|
- Imam artrozu - okoštavanje kolena i u poslednje vreme bolovi su se pojačali. To mi je posledica saobraćajnog udesa od pre 20-ak godina. Išla sam na terapije ultrazvukom, vežbe, primala injekcije... Morali su malo da me oprave, kako bih lakše hodala - kaže Goca, koja je pre deceniju operisala i štitnu žlezdu.
- Imala sam genetske predispozicije, pa čim sam osetila veći zamor, malaksalost, da gubim dah dok hodam, otišla sam na preglede. Nije mi bilo svejedno kad sam saznala da ću pod nož, ali moralo se. Sve je dobro prošlo, ali i dalje redovno idem na kontrole. Lekar mi je rekao da bi trebalo da živim i radim normalno, da smatram da sam izlečena, ali da redovno kontrolišem i pratim svoje zdravlje. Posle operacije nisam išla na zračenja, niti imala neke jače terapije. Inače, ovo nije uticalo na moje pevanje, mada krizu glasa ima svako od nas, to ide s godinama - objašnjava Goca koja je i otkrila svoju malu tajnu, odnosno kako jača organizam.
- Kao diplomirani veterinar znam mnogo o travama i njihovoj delotvornosti. Na fakultetu sam imala predmet otrovno, začinsko i lekovito bilje, a i kasnije sam pratila razna istraživanja, slušala tuđa iskustva i dopunjavala svoje znanje. Biljke su početak i kraj svega, alfa i omega. Naravno, laici treba da se konsultuju sa stručnjacima, dozirano uzimaju prirodne preparate, vode računa o dozvoljenim kombinacijama sa nekim medikamentima, kako ne bi došlo do kontraefekta. Na našem podneblju ima sijaset trava koje nam mogu pomoći, preventivno, a i za razne bolesti. A, moja biljka je aloja. Ko zna dokle bih dogurala da je nisam uzimala, pogotovo posle operacije štitne žlezde. I danas je redovno koristim u obliku gela. Svako od nas mora da ima zdravstvenu kulturu, da osluškuje organizam i vodi brigu o svom zdravlje.
