Guča ne može bez šatre
Već više od pet decenija Guča je sinonim za dobar provod, ludilo uz trubače i mlade devojke koje igraju na stolovima u šatrama. A kada se umore, tu su jagnjeće i praseće pečenje, svadbarski kupus i pivo za okrepljenje. Poslednjih decenija u prvoj polovini avgusta malo mesto Dragačevo podno Jelice oživi, jer se na Saboru trubača okupi na stotine hiljada ljudi iz celog sveta sa samo jednom željom - da se dobro provedu.
Ruke zadovoljno trljaju i stanovnici ove i okolnih varošica, jer se traži krevet više, a od zarade tokom saborskih dana bolje se i lakše živi narednih meseci. Ali, tako je bilo do sada... Slobodan Jolović, predsednik opštine Lučani, koji je poslednjih osam godina bio na čelu organizacionog odbora Sabora truba, nedavno je smenjen. Na njegovo mesto došao je Mladomir Sretenović, funkcioner Demokratske stranke koji je odmah najavio da će ovogodišnji 52. Sabor, koji se održava od 6. do 12. avgusta pretrpeti izvesne promene... Ali, nakon pisanja brojnih medija, u organizacionom odboru Sabora sada pričaju drugu priču.
- Tvrdnje da u Guči ove godine neće biti šatri i dobošara su zlonamerne! Promena u organizaciji Sabora je u tome da mu se vrati izvornost. Postavljanje šatri u Guči se ne dovodi u pitanje. Promena će biti, ali u smislu da se takmičenje održava u crkvenoj porti, tamo gde je Sabor trubača i počeo - ističe Sretenović, predsenik opštine Lučani i od ove godine prvi čovek Sabora trubača. I Adam Tadić, direktor Centra za kulturu, sport i turizam opštine Lučani ističe da neće biti radikalnih promena, što se odnosi i na programski deo manifestacije.
Bez politike- Prošlogodišnji Sabor je bio organizaciono najbolji jer je bio bez politike i bio je vraćen narodu, a preterano mešanje lokalnih političara u institucije koje se bave njegovom organizacijom može da ga uruši. Bojim se da će umesto programskih sadržaja Sabora glavna preokupacija odgovornih biti prodaja piva i "biznis". Vraćanje poslovanja Sabora iz sive zone u legalne tokove umalo nisam platio glavom - rekao je za "Vesti" smenjeni predsednik opštine Lučani Slobodan Jolović koji je osam godina bio na čelu Sabora trubača. |
- Ali, sve ćemo uraditi da se Saboru vrati izvornost, što znači da će, kao i uvek do sada, biti i dobošara, konjušara i inscenirane srpske svadbe jer je sve to deo tradicije naroda ovog kraja i Sabora trubača - naglasio je Tadić, dok dr Aleksandar Pajović koji 11 godina vodi program smatra da Saboru treba vratiti dušu koju je poslednjih godina izgubio.
- Očigledno je da je Sabor ostao bez atmosfere iz vremena kada se održavao u crkvenoj porti kada je takmičenje trubača bilo najbolje. Saboru se moraju vratiti tradiconalne vrednosti, što se poslednjih godina izgubilo - ističe Pajović. Dejan Petrović, jedan od najbolji srpskih trubača koji je u Guči osvojio sva moguća priznanja ima drugačije mišljenje.
- Nisam čuo za promene i ne znam šta da kažem. Mislim da je ova manifestacija daleko drugačija od onih koje su se održavale pre mnogo godina, posebno kada je počela. To više nije Sabor, već festival. Stariji se žale jer je u modernijem duhu, a mladima to odgovara i dolazi do sukoba generacija. Ne znam šta bi bilo bolje - urbaniji festival ili se vrati tradiciji. Možda bi najbolje bilo napraviti kompromis - smatra Petrović.
Prošle godine 700.000 posetilacaPrvi sabor trubača održan je 14. oktobra 1961. godine u porti crkve Svetog arhangela Gavrila u Guču. Dragačevski sabor trubača je jedinstveno takmičenje narodnih trubačkih orkestra koji je doprineo popularizaciji ove vrste muzike, ali i trubača koji sve češće nastupaju širom sveta na raznim festivalima. Ali, bez obzira na sva međunarodna priznanja Sabor za same trubače je i dalje najvažnije takmičenje na svetu za koje se pripremaju mesecima pre nego što izađu pred saboraše. Manifestacija je poslednjih godina postala popularna, pa je prošle godine tokom Sabora kroz Dragačevo prošlo 700.000 posetilaca. |
