Političari ništa nisu naučili

Predizborna kampanja u Srbiji u punom je jeku i što su izbori bliži tako je Tomislav Jovanović (54) poznatiji kao Toma Panters, vođa poznatog benda Blekpantersi sve odlučniji da osnuje sopstvenu stranku. Kako kaže, uopšte se ne šali.

Pošto mu posao na splavu ide odlično, vreme je proširi repertoar delatnosti. Za razliku od ostalih srpskih političarima tvrdi da mu nije do privilegija i fotelje, već do opštenarodnog dobra!

- Sad ću sve da vam kažem, samo da podmažem grlo sa malo kerozina. Koji kerozin koristim? Pa, ne biram mnogo, ali mi je najdraži onaj koji je za džabe. Hoću da napravim stranku koja će se zvati JPKP ili - jedemo, pijemo i kulturno propadamo. Imao bih više pristalica nego mnogi nabeđeni političari. Sad ćemo da pustimo ove da se biju pred izbore, a mi ćemo da uskočimo kad se taj cirkus završi. Ima da budemo opozicija - kaže Toma.

Stvarno mislite da biste bili dobar političar?

- Ne mislim tako samo ja, već mnogi ljudi. Eto, kolege me već pitaju kad će ta moja stranka da počne da radi da joj se pridruže. Mi imamo mnogo lepe političare. Mislim, najlepši su na svetu likom, ali su im dela mnogo ružna. Znam, mislite da se šalim, ali i većina drugih političkih stranaka je krenula iz šale, a onda su nam zagorčale život. Ja ću bar da se trudim, istinski, neću da glumim kao ostali.

Koliko ste iskusni i školovani za politiku i političara?

- Imam samo osnovnu školu, ali pevajući i svirajući decenijama nagledao sam se svega i svačega. Lepo ljudi kažu da nema većeg fakulteta nego što je kafana. Ja znam kako dišu sportisti, glumci, političari, pevači. Nažalost, mnogi pevači su živote proveli po kafanama, a političari na položajima i ništa nisu naučili. Svi mi živimo od naroda. Ako nema narod, nemamo ni mi muzičari. Ne bi trebalo da imaju ni političari, a njima bi trebalo da bude jasno da žive od naroda.

Osećate li krizu u poslu?

- Ja sam skroman čovek, ne trebaju mi avioni i kamioni za kojima jure mnogi na estradi. Meni je i kora hleba dosta. Srećan sam, jer ne moram da radim stvari koje moraju da rade mnogi drugi na estradi. Izborio sam se da imam svoju čergu - svoj restoran. Niko ne može da me maltretira, niko ne može da me ucenjuje i niko ne može da mi da otkaz. Meni ništa više ne treba. Nemam zašto da se bunim, meni je samo žao naroda.

A, da li vam je žao kolega koji nemaju posla?

- Naravno da mi je žao, ali mogli su i oni da se izbore. Tužno mi je što neki, koji su pred penzijom, moraju da moljakaju za posao, da se snalaze, ponižavaju i da trpe svašta. Tužno je što su mnogi prinuđeni da se guraju sa ovim mlađima. Mnoge je vreme pregazilo, ali niti mogu da se sklone jer nemaju od čega da žive, niti mogu da se trkaju sa mlađima. Nisu ni tamo, ni 'vamo.