Plašim se, smučiću se narodu
Lepa Lukić (72) nedavno je dobila prvu nacionalnu penziju koju je potrošila čašćavajući prijateljice. Počastila ih je ručkom u restoranu Dva putića koji drži njen bratanac. Korist je bila dvostruka - lepo su se provele, a novac se slio u Lepinu porodičnu kasu.
- Joj, koliko sam suza radosnica prolila zbog nacionalne penzije! Ne toliko zbog novca, koliko zbog toga što su ljudi imali dovoljno sluha da vide vrednost u onome što decenijama radim. Saznala sam to u Čikagu, iz vaših novina i mojoj sreći nije bilo kraja. Ne postoji nagrada koju u životu nisam dobila. Čak tri puta sam dobila nagradu za životno delo, samo mi je nacionalna penzija falila. To je kruna moje karijere - kaže Lepa.
Koliko vam je novac važan?
- Ne pada mi na pamet da pričam o novcu. Da se ne lažemo, važan je meni, kao i svima. Jednu penziju sam već imala, sada uz ovu sebi sam obezbedila prihod za duboku starost. Ne moram da brinem zbog para, ali ne želim o tome javno mnogo da pričam. Neću da se hvalim i da ističem kako sam zaslužno dobila i nacionalnu penziju u ovo vreme kad jadan narod nema hleba da jede.
Nekima, poput Jelene Tinske, vaša nacionalna penzija je trn u oku...?
- Ne smeta njoj što sam ja dobila nacionalnu penziju, već joj smeta što je ona nije. Lepo sam joj rekla da se penzija ne dobija višegodišnjom apstinencijom od seksa, kojom se ona hvali. Da je to osnov za dobijanje penzije, ja bih mogla da dobijem još 12 penzija! I kod mene se to opasno proredilo. Što se imalo, imalo se, godinama je kod mene kriza kad je to u pitanju. Ali, zato nema krize kada su pitanju mediji, vuku me novinari i publika na sve strane.
A, političari, da li vas oni jure da ih podržite sada kada je u toku izborna kampanja?
- E, političari me nikad nisu jurili. Ne verujem da jure i druge, pre da poznate ličnosti jure političare. I da me pozovu, ne bih prihvatila. Valjda i znaju da ja nisam za politiku i da bih, da sam neka vlast, rasturila državu za pet dana. Od svih političara, najviše cenim Dragana Markovića Palmu. Često pevam u Jagodini i okolini pa sam videla šta je sve čovek uradio u ovom gradu od obnove i izgradnje domova kulture do davanja lekova penzionerima. Cenim ga jer daje narodu.
Da li ste skoro nekog odbili?
- Danas sam odbila Leu Kiš i gostovanje u Nedeljnom popodnevu. Lepo sam joj rekla: "Lea, neću da te lažem, mogu da dođem, ali neću. Molim te, preskoči me malo." Mnogo me je, brate. Samo što me još nema u Dnevniku! Jeste da me narod voli, ali smučiću mu se. Svi me zovu i niko me ne zaobilazi, ali rešila sam da malo prikočim.
Ništa ne krijem
|