Era: Kradem šta stignem - benzin, jabuke, luk

Andrija - Era Ojdanić (64) važi za jednog od najbogatijih pevača na estradi. Pare zarađene od pevanja godinama je ulagao u privatni biznis, pa je danas vlasnik motela i kuće u Meljaku nedaleko od Beograda, ima kuću u rodnom selu Leskovac, supermarket na Čukaričkoj padini i apartmane u Bečićima. Ali, nedavno je Era slikan kako toči benzin na pumpi i odlazi a da nije platio ceh. Kako priznaje, nije mu bilo prvi put, ne stidi se svog postupka, niti se plaši da će njegov ugled biti poljuljan.

- Kakav, bre, ugled?! Obraz i zadnjica su danas jedno te isto. Danas najbolje prolaze oni što se kunu u istinu i poštenje, a lažu kao psi. Ukrao sam benzin, pa šta? Moram, bre, da se uklapam u savremene trendove. Ko to ne čini gotov je! U ovoj zemlji krade ko šta stigne, pa što da ja budem mimo sveta? Nisam ništa gori od drugih - smatra Ojdanić.

Kradete li redovno ili samo povremeno?
- Nema nekog reda, kako mi se namesti. To sa benzinom i nije nešto. Na pumpi je bila velika gužva, ja sam gužvu iskoristio i dao po gasu. Što da se guram da platim? Nije to neka lova, manje od petnaestak evra. Mada, danas ništa nije za potcenjivanje. Nije mi baš neka nužda da kradem, ali kad mi se situacija namesti, moram da je iskoristim. Isto kao sa ženama. Krađe su u trendu.

Kad ste prvi put u životu nešto ukrali?
- Ne sećam se tačno. Ali, kad su bile one nestašice benzina uživao sam da nekog prevarim. Stanem kraj onih što pored puta prodaju gorivo i drže ga u kanisterima. Otvorim vrata, pitam pošto je i dok se prodavci snađu, kanister stavim u auto i zbrišem. E, to mi je bilo baš slatko. Niko nije crko od gladi zato što sam mu nešto ukrao. Obožavam da po marketima kradem voće. Samo cimnem jabuku ili

pomorandžu. Dosad me niko nije uhvatio! Kradem šta stignem - benzin, žene, jabuke...

Ne plašite se kamera kojih sada ima u svakoj prodavnici?
- Znate šta, mnogo je bolje bilo za vreme Tita jer tada nIje bilo kamera. Dođem lepo u market, napunim korpu sa svim što mi treba i samo se lepo išetam. Sad je teže ukrasti, mora čovek da ima oči na leđima, da se dovija kako zna. Zato vežbam kad mogu, da ostanem u kondiciji i da ućarim koliko mogu. Juče sam iz radnje mog prijatelja maznuo kilo luka arpadžika, za rasad. Baš sam uživao. Lepo mi, brate, stoji kad tako nešto kraducnem i lepo se osećam kad nešto ućarim.

A kako reagujete kad u vašem marketu neko nešto ukrade?
- Obavezno uhvatim onoga ko krade. Obično muka tera ljude da kradu. Kad se lepo ispričam sa čovekom, poklonim mu ono što je ukrao. Da mi je rekao da nema i da ga je muka pritisla, dao bih mu odmah za džabe da ne mora da se muči i preznojava dok krade. I svakom kažem: "Nek ti je sa srećom!"