Lea Kiš: Konj mi je pojeo mikrofon
Poznata voditeljka kaže da se pri emitovanju živih emisija dešavaju neverovatne stvari, pa će tako događaj na hipodromu uvek pamtiti.
Još od devedesetih godina Lea Kiš je zaštitno lice mnogih televizija na kojima je radila. Neki je pamte sa RTS-a, drugi sa Politike, a ima i onih koji je nedvosmisleno vezuju za BK. Mlađe generacije znaju je sa "ružičaste televizije", iz emisija „Nedeljno popodne" i „Vikend vizija", u kojima Lea gledaocima nudi jednu drugačiju viziju - viziju idile, smeha i zadovoljstva, svih onih stvari na koje smo davno zaboravili.
U intervjuu za Press TV, Lea se priseća početka svoje karijere, priča o svojim uspesima, sreći, ali i tuzi. Otkriva pojedine detalje iz privatnog života, želje i planove...
Još od devedesetih godina ste u novinarstvu. Sećate li se danas svojih početaka, kako je to nekada izgledalo?
- Naravno da je bilo drugačije. Bile su velike audicije, strogi kriterijumi... Ne želim da zvučim patetično, ali bila su neka lepša vremena.
Koliko se novinarstvo kao profesija promenilo od tih godina?
- Sve se promenilo, tako da je i televizijsko novinarstvo pretrpelo promene. Tada su bila samo dva kanala, Prvi i Drugi program, i jako se vodilo računa o tome šta će ići na ekran.
Nedavno ste proslavili jubilarnu, 500. emisiju. Da li ste se malo zasitili tok-šou programa, ima li i dalje iste ljubavi prema poslu?
- Sve dok radiš znači da nema zasićenja. Proslavili smo 500. emisiju, idemo dalje, pitajte me to na jubileju hiljadite.
Imate li vremena za sebe i porodicu?
- Dobra organizacija je pola uspeha. Stižem sve jer sam po prirodi dinamična osoba, tako da mi ništa ne pada teško kada su obaveze u pitanju.
Kad niste novinar, dakle van posla, čime volite da se bavite?
- Kao mala želela sam da budem advokat, a sada sam privatno uglavnom drveni advokat (smeh).
Izgleda da se vi ne menjate tokom godina. Koja je tajna vašeg večno mladog izgleda?
- Hvala na komplimentu, presudna je genetika. I mama i tata su mi veoma mladoliki. Mada kažu da lepota dolazi iznutra.
I vaš suprug je novinar. Da li ponekad ukrstite koplja i posvađate se zbog različitih stavova o nekim događajima?
- Naravno, lepo je kada konstruktivno imate s kim da razmenite mišljenje.
Praktikujete li češće da odlazite u restoran ili ste verni domaćoj kuhinji?
- Restoran - nema pranja sudova.
Koristite li nekada javni prevoz?
- Ne, uvek automobil!
Da li više čitate ili gledate filmove?
- Noću volim da pogledam dobar film. A čitanje ostavljam za dan. Dakle - i jedno i drugo.
Koja je najneobičnija emisija koju ste ikada radili?
- Živi prenosi. Tada se, kao po pravilu, događaju uvek neverovatne stvari. Na snimanju emisije na hipodromu konj mi je pojeo mikrofon.
Da li vam gosti ponekad zadaju probleme?
- Ne. Uvek sve uvek prođe u najboljem redu.
Da li ste ispunili sve profesionalne snove?
- Pa, ne idem u penziju još!
A privatne?
- Čovek dok je živ treba da sanja.
Koji je najsrećniji, a koji najtužniji dan u vašem životu?
Najsrećniji dan bio je rođenje moje ćerke Sare, a najtužniji bombardovanje televizije, kada sam izgubila svoje kolege. Taj dan će zauvek crnim slovima ostati upisan u mom sećanju.
