Stevan Anđelković: I roditelji devojaka me prose!
Stevan Anđelković (23) jedva čeka da ponovo zaigra Perhana u operi "Vreme Cigana" u režiji Emira Kusturice koja će se ponovo igrati na sceni beogradskog Centra Sava 24. i 25. marta. Iako je od poslednjeg prikazivanja prošlo više od godinu dana Stevan tvrdi da mu neće biti nikakav problem da se snađe na sceni.
- Nema potrebe da obnavljam gradivo, jer mi je Perhan ušao u krv i bez problema mogu da uđem ponovo u ulogu. Sjajno se osećam u njegovoj koži. Kada smo igrali u Parizu pre nekoliko godina napravili pravi haos u tom gradu i pobrali simpatije publike, mada ja tada nisam ni bio svestan šta se dešava. Imao sam 19 godina i najvažnije mi je bilo da se dobro zabavljam - kaže Anđelković.
Kako je reagovao Saša Popović kada si dobio ponudu jednog stranog producenta da preuzme tvoju karijeru?
- Saša Popović za to nije ni znao! Ponudili su mi da snimim neki film, više se ni ne sećam kakav, ali to uopšte nisam smatrao nečim važnim i velikim. Prešao sam preko toga potpuno ležerno. Ni sa kim nisam hteo ni da pregovaram o tome.
Sve što se dešavalo, doživljavao sam kao izlet u jedan drugi svet, za koji nisam ni znao da postoji. Aplauzi na sceni pariske Bastilje me nisu ni zaneli. Ko zna, možda sam propustio veliku šansu, ali biće ih još.
Već duže od godinu dana živite pod istim krovom sa devojkom Natašom. Da li vas obožavateljke i dalje spopadaju i jure?
- Glupo mi je da pričam o tome, jer bi ispalo da se hvalim, a nisam od muškaraca koji se hvale ljubavnim uspesima. Uvek sam bio džentlmen i osim Nataše nijedna druga devojka me ne zanima.
Ponekad se nađem u nezgodnoj situaciji da moram da odbijem devojku koja mi se nedvosmisleno nabacuje. Trudim se da budem fini, kulturan i da je odbijem na najuljudniji mogući način.
Da li je bilo i bračnih ponuda?
- Uh, bilo ih je i ne znam da li da se smejem ili da plačem kad se samo setim. Da čovek ne poveruje, ali dešavalo se da na vrata doma mog oca i majke u Vučju kod Leskovca, banu roditelji neke devojke da me prose! Ozbiljni da ozbiljniji ne mogu biti.
Krenu sa pričom kako imaju lepu ćerku, da su vrlo situirani i daće joj dobar miraz. Oni su mene videli na televiziji, procenili su da sam dobar momak i hoće me za zeta! Neki su iz istih razloga sa sličnim pričama dolazili pred vrata stana u kojem živim u Beogradu. Nije lako objasniti se sa takvima.
Verovatno nije lako ni vašim roditeljima, da li im pomažete finansijski?
- Iskreno, ne pomažem im. Ne zato što sam nezahvalni sin koji je zaboravio na najbliže, već zato što nema potrebe. Nemam za sobom nikakvu potresnu, dramatičnu priču sličnu onima koje su danas u modi. Moji roditelji su normalni, ozbiljni, situirani ljudi kojima moja pomoć nije neophodna da bi preživeli. A, da treba sigurno bih priskočio u pomoć.
Bili smo entuzijasti
Da li biste muzičku karijeru zamenili za glumačku?
Sećam se vremena kada sam učestvovao u takmičenju Zvezde Granda pre sedam godina. Nismo ni znali šta je to stilista, a danas ove devojke i momci ne mogu bez stilista. Nama je bilo važno da pesmu dobro otpevamo, a njima je najvažnije gde će da izađu, sa kim će se slikati, koliko će biti u novinama. Iako moja generacija nije počela tako davno da se kali, bili smo mnogo veći entuzijasti. |