Usnija: Pevaću dok budem mogla da stojim
Usnija Redžepova (65) rođena je u Skoplju, ali Beograd smatra svojom kućom, jer je tu svila gnezdo i uživa sa suprugom Svetomirom Šešićem Šeletom. Umesto da, kao i svi penzioneri uživa u šetnjama ili se odmara u banji, ona i dalje nastupa i ne može bez pesme.
- Ja sam već u penziji kao istaknuti umetnik. Ali, mi pevači nikada ne idemo u penziju i pevamo sve dok možemo da stojimo na nogama i dok nas glas služi.
Ja ću pevati sve dok me ljudi budu zvali, želeli i aplaudirali mi - kaže Usnija i dodaje da ne želi, kao većina svojih kolega da se žali i kuka, jer je još teže običnim ljudima.
- Ja sam uvek živela dobro od pesme, sada imam i penziju pored pevačkog honorara, pa ne mogu da se žalim. Obični ljudi mnogo teško žive...
Nikada nisam radila ništa dodatno, nikakav drugi posao osim pevanja, i ne planiram, jer pesma je moja ljubav od rođenja pa do groba.
Gde se najviše zarađuje po kafanama ili na koncertima?
- Posla je sve manje, mada radim koliko mogu i koliko mi treba da normalno živim i neoskudevam u najosnovnijim potrepštinama.
Moram priznati da kada sam počinjala karijeru radila sam isključivo koncerte i pevala u poznatim restoranima gde su već nastupali renomirani pevači. Nisam pevala po vašarima, kafanama i svadbama, jer sam pristala da ako treba i manje zarađujem, ali da se osećam sigurno i zaštićeno.
Ne kalkulišem
- Albumi se više ne kupuju, jer današnja omladina sve sluša preko kompjutera. Televizije nas ne plaćaju, već sve radimo za publiku koja nas sluša. Da smo u nekoj drugoj zemlji, sigurno bih bila najbogatija, sobzirom da sam stalno na televiziji.
Pevači uglavnom kalkulišu, pa zato godišnje izbace samo po jednu pesmu, jer je to najisplativije. Malo ulaganje, a osvežiš repertoar. Ja nikad nisam tako radila, ništa nisam kalkulisala, već sve radim iz ljubavi prema muzici želeći da publici pružim ono što mogu i što mislim da je najbolje po nekim mojim procenama - kaže Usnija. |
A, danas da li putujete kao nekad?
- Putovanja mi je i previše u životu, radim već 40 godina, pevala sam i po dva koncerta dnevno, što je bilo pravo ludilo u to vreme. Sada više toga nema, sve je svedeno na minimum. Činjenica je da nemam više poziva iz gradova i zemalja u kojima sam nekada pevala, ali meni se sve čini da sam u tim gradovima pevala i po dvadeset puta, pa su me se, možda, zasitili i zato me više ne zovu.
Da li je kriza kriva za manjak nastupa?
- Nekako ne želim da mislim da je kriza kriva za to. Mladi vole da slušaju nešto novo, mlade pevače koji su sada aktuelni i nastupaju po diskotekama. Publika koja mene sluša ne ide po klubovima, pa čak više nisu u mogućnosti da kupe karte ni za koncert.
Vremena su se promenila, cene karata za koncerte su toliko snižene da ne možemo da platimo bend, ozvučenje i zakup sale, zato i ne vredi više raditi koncerte. Nema više zabava kao nekada, ali ne žalim. Ja sam to sve doživela u svoje vreme.
Zašto ste objavili album za jednu bosansku izdavačku kuću, a ne recimo, za Grand?
- Zato što su mi ponudili dobre uslove. Ima manjih izdavača za koje se malo zna, a koji su dobri, pošteni i znaju da rade. Nisam od pevača koji srljaju na velike poput Granda, pa posle kukaju kako nemaju dovoljno prostora i reklame.
Jurcanje po televizijama
- Počela su snimanja novogodišnjih programa, tako da stalno jurcam od televizije do televizije. Nije ni to baš jednostavno, jer treba spremiti tolike haljine da se ne bi ponavljala, pa frizura, šminka...
Naporno je, a bogami i košta. Ono što mi je bitno, jeste da sam u ovako teška vremena uspela da ugovorim i doček Nove godine, tako da svi koji dođu na planinu Rtanj lepo ćemo se družiti. |
