Prljav veš se ne baca na ulicu
Predrag Cune Gojković nedavno je obeležio dva, za njega važna, datuma. Istog dana napunio je 79 godina i proslavio 49 godina braka, s obzirom na to da se sa suprugom Leposavom venčao na svoj rođendan.
- U prirodi porodice Gojković nisu bučna i glamurozna slavlja. Uz moju suprugu i mene, tog dana su bili naša ćerka Katarina i unuk Sergej. Nedostajali su nam samo ćerka Nataša i unuke Mija i Ema koje žive u Los Anđelesu. Pokušali smo da preko skajpa uspostavimo vezu sa njima, ali nešto nije išlo, pa smo se čuli telefonom. Možda ove moje godine i jubilej zaslužuju nešto spektakularnije, ali... Ipak, 49 godina srećnog braka nije malo - kaže Gojković.
Kako iz vaše perspektive izgledaju estradni brakovi i sve češći burni razvodi?
- Meni je to strašno. Mnogo mi je žao što je zavladala pandemija razvoda i to ne samo na estradi. Tužno je što nema više tolerancije među ljudima. Brak je institucija iz koje sve potiče - vaspitanje dece, odnos prema drugima, prema poslu, državi... Nažalost, sve se iskvarilo. Brak je intima, vrata i prozori treba da budu zatvoreni. Nažalost, neki na estradi vrata svoje intime otvaraju samo da bi kroz njih izbacili svoj prljav veš na ulicu. Svađe, pa još preko medija, postale su danas ključ za uspeh.
Nije bilo tako u vreme vaše najveće popularnosti?
- Nikako, posebno ne u ovoj meri. Ali, uvek se znalo da je intriga to što skreće pažnju. Ima jedna anegdota iz tog vremena, koju je rado citirao Čkalja. Pita čika Jova Gec čuvenog Čkalju: "Kako si?" A on odgovara: "Kako da budem? Novine već
Nisam Narcis
|
danima ne pišu o meni!" Na to mu čika Jova Gec, čovek od iskustva, kaže: "Vidiš tamo milicionera, priđi mu i lupi šamar, pa ćeš sutra biti u svim novinama!" Naravno, Čkalji nije palo na pamet da udari milicionera kako bi se našao u novinama. Danas mnogi ne prezaju ni od čega samo da bi se našli u novinama.
Kako ste uspeli da tokom karijere nikada ne bude deo intriga i skandala?
- Moja supruga je to lepo definisala. Rekla mi je: "Ti si jedan od onih koji je bio tolerantan u mučnim estradnim situacijama." Bilo ko da mi je nešto rekao, ja sam to ignorisao. Ili sam komentarisao tako da nikome ne ostavim prostora da se ta priča dalje nastavlja. Uvek sam mislio da je nečiji zlonamerni komentar samo proizvod trnutnog raspoloženja. A intriga oko mene je bilo. Jednostavno, ljudi nisu mogli da sebi jasno definišu gospodstvo i finoću, pa ih je to nerviralo. Ali, ja sam uvek ćutao, pa bi me posle nekog vremena ostavljali na miru.
Bez oproštaja i pompe
|