U Grandu vole poltrone i poslušnike!
Posle punih 14 godina saradnje sa Grandom, čuveni klarinetista svetskog glasa Božidar - Boki Milošević (79) stavio je tačku na priču sa najmoćnijom srpskom producentskom kućom.
Kako priznaje, njegova porodica, četvoro dece i supruga, sa ushićenjem i oduševljenjem su pozdravili njegovu odluku.
Rekli su mu: "Bravo, majstore, svaka čast!" I oni, kao i mnogi drugi, smatrali su da umetniku njegovog ranga, nije mesto u Grandu.
- Vratio sam se u RTS i pre nekoliko dana imao sam nastup sa njihovim orkestrom u Vranju. Mnogi su mi zamerali što sam bio u Grandu, ali pre 14 godina, kada je ta priča počela, okolnosti su bile takve. Imao sam prijateljske odnose sa nekim ljudima, činilo mi se da dolazi sveža krv, sveže ideje, da se nešto menja. Ali, proklete pare su sve deformisale - kaže Milošević.
Šta vam je u Grandu najteže padalo?
- Rekoh vam da su mi mnogi zamerili što sam tamo, ali ja imam prava da idem gde hoću i radim šta hoću. Nažalost, tamo više nije isto kao u vreme kada smo započeli saradnju. Sve se pretvorilo u nešto drugo, što se meni ne sviđa i u čemu ne mogu da učestvujem. Ja hoću da učestvujem u muzičkim emisijama, ali njihove emisije više nisu muzičke. Pretvorile su se u skup gegova i sebe više ne vidim u tome.
Priča se da su vam zamerili što niste hteli u rijaliti emisije?
- Tražili su od mene da idem na Farmu, pa u Velikog brata, a onda su hteli da budem deo takozvane Estradne škole. Znate, ja sam bio profesor, ne liči da sad pravim cirkus od sebe, da pravim gluposti i da zasmejavam narod. Ja sam muzičar, a ne
Vežbam dva sata dnevno
|
cirkuzant. Naravno da su mi to zamerili. Jer, kao i gotovo svuda, i u Grandu vole poslušnike, a ja nisam od tih. Voda pere sve, sem obraza. Nisam više mogao da podnesem to: Idi tamo, idi 'vamo. Nema tih para koje bi me naterale da promenim kriterijume i okaljam obraz.
Poznati ste kao čovek koji svima saspe istinu u lice. Koliko vas je to koštalo u životu?
- Nije me mnogo koštalo. Mogu da tolerišem sve, sem bezobrazluka i nepoštovanja. I porodične i prijateljske odnose sam gradio na uzajamnom poštovanju. Muka mi je od poltronisanja. Niti hoću, niti umem da budem poltron. Znate, na nadgrobnom spomeniku jednog poltrona piše: "Hteo sam da se sagnem, izgleda da sam malo preterao!" Ja se ne saginjem ni pred kim, posebno ne pred kvaziautoritetima.
Da li se povlačite sa estrade?
- Ne smatram da sam ikada bio deo estrade. Estrada na italijanskom jeziku znači ulica. To što mi zovemo estradom je toliko primitizovano, banalizovano i srozano da je strašno. Sve je postalo previše prljavo. Ne mogu više da gledam kako se mladi ljudi, zahvaljujući svojim glasićima, guraju u blato zarad mrvica slave. Nikoga nije briga šta će posle biti sa njima. Neka radi ko šta hoće, ali ja neću da budem deo toga.
