Šaban: Naterali me na solistički koncert
Šaban Šaulić (60) tvrdi da je romantična duša. Da nije tako, ne bi mogao da ispeva brojne hitove po kojima ga publika pamti već decenijama. Da se samo on pita, pisao bi pesme, pevušio isključivo za svoju dušu i pecao. Ali, ne pita se!
Pita se njegova supruga Gordana koja mu godinama ugovara nastupe, pita se njegova porodica i naravno - publika. I gotovo da su svi pre Šabana znali za njegov prvi beogradski, solistički koncert koji je zakazan za 25. novembar. Vrdao je Šaban, vrdao, ali na kraju nije mogao da izvrda.
- Kao osećajnom romantiku, teško mi padaju pregovori i dogovori. Volim da to umesto mene obavi neko drugi. Tako je i sa ovim koncertom. Više nemam kud, datum mog solističkog koncerta je zabetoniran. Na to su me naterali svi koje znam - moja supruga Gordana, deca, kolege, novinari, publika...
Nisam imao izbora nego da kažem: "Šabane, 'ajde više, nemaš kud!" Gre'ota bi bilo da već jednom ne održim taj koncert. Dugo se to kuvalo i krčkalo - iskren je Šaban.
Zar vam ne smeta da održite koncert u istom gradu, istog dana kada i Dino Merlin? Estrada se već deli ko će gde da ide...
- To je smešno. Merlin ima svoju, a ja svoju publiku. Ima mesta za sve i ne sumnjam da će oba koncerta biti vrlo posećena. Uopšte ne mislim da je to nešto posebno intrigantno što ćemo u Beogradu pevati istog dana. Inače, nas dvojica nikada nismo kontaktirali, niti drugovali. Uglavnom su nam se putevi razdvajali. Sreli smo se nekoliko puta, ali ja sam se uvek više družio sa Halidom Bešlićem i Harisom Džinovićem. Bavimo se drugačijim vrstama muzike.
Može li se danas zaraditi organizovanjem solističkog koncerta?
- Pojma nemam, nemam iskustva sa tim. Nije mi ni važno da li ću te večeri išta zaraditi, jer mi novac nije motiv. Meni je samo važno da uživamo publika i ja. A, da li će se nešto zaraditi - neka o tome brinu drugi. Moje je samo da pevam, a finansijska konstrukcija me ne zanima.
Blatili, pa hvalili
Da li ste o solističkom koncertu u Beogradu sanjali u vreme kada ste proglašavani šund pevačem?
- Nisam se ja na to mnogo obazirao. U samom startu, šund pevačem su me proglašavali ljudi iz Radio Beograda, koji su tada bili neprikosnoveni. Blatili su me i prozivali na svakom koraku, nemajući sluha za moju muziku. Posle nekoliko pojavljivanja na televiziji, prikačili su mi etiketu. Posle su i oni shvatili da su preterali. Počeli su da me zovu, da me hvale. Ali, tada ja nisam hteo da čujem za njih. Nisam mogao da zaboravim kako su činili sve da mi sputaju karijeru.
Sve se gleda kroz novac
- Žalim za vremenom kada su autori negovali lepotu i poetičnost. Žalim za vremenom kada je pevač bio poštovan, kada su ljudi stajali u redu samo da bi nas pozdravili i iskazali nam ljubav, divljenje i poštovanje. Danas se sve svodi samo na golo i prosto odrađivanje. Nema poštovanja i ljubavi, sve se gleda samo kroz novac i zaradu. |
Kako vam zvuče tekstovi modernih pesama?
- Uglavnom su mi smešni. Potpuno se promenio način pisanja. Došli su neki novi ljudi, koji sebi daju preveliku slobodu u tim svojim pisanijima, nazovi tekstovima. Nekada se znalo šta je lepo. Bilo je više romantike, svi smo se takmičili ko će ispevati nešto poetičnije, suptilnije, finije. Bilo je mnogo lepih, tananih ljubavnih priča, protkanih osećanjima, lepotom. Nekad su to bili tugaljivi tekstovi, nekad veseli, duhoviti.
Danas su tekstovi uglavnom drčni, bezobrazni, vulgarni, prosti. Ja, recimo, nikako ne mogu da otkrijem skrivenu lepotu u tekstu "Eh, što nisam muško". Meni su takvi tekstovi maltretiranje slušalaca i ne vidim u njima ništa lepo.
