Krajišnik glasniji od harmonike
Folk pevač Bora Drljača ovih dana ulazi u studio da bi snimio 53. album. Kako je izračunao, mogao bi sa svojim pločama za Novu godinu da okiti oveću šumu na planini Grmeč, u selu Donja Suvaja, gde je rođen 29. avgusta 1941. godine.
Iako je duboko zašao u sedmu deceniju života, i pre godinu dana ostao bez supruge Vere, stari vuk se ne predaje, putuje, snima, grabi život...
Dosad je po desetak puta gostovao u Americi, Kanadi i Australiji, Evropa mu je postala tesna, kaže da ima prijatelje na svim kontinentima, da će za njega uvek biti žute proje dok ga služe grlo i zdravlje, pa se budućnosti ne plaši, a prošlosti se rado seća. Malo ko nije čuo za njegove pesme "Nema raja bez rodnoga kraja", "Mala moja iz Bosanske Krupe", "Plači, mala, plači, ost'o sam na Rači" i mnoge druge koje njegovi Krajišnici pevaju, kaže, i na Severnom polu. Uz osmeh i cigaretu koju pali samo uz kafu, Bora Drljača počinje svoju priču:
"Mercedes" i ja vršnjaciBora Drljača je poznat po tome da voli automobile, menjao ih je, kaže, kao neudata devojka gaće, ali mu je "mercedes" omiljena marka. |
Pavaroti iz Donje Suvaje
"Zapazio me je Mića Živković, tada poznati organizator gotovo svih muzičkih priredbi, pa me je odveo u kuću čuvenog harmonikaša i kompozitora Miodraga Todorovića Krnjevca, da me on upozna i čuje kako pevam. Sećam se da me je Krnjevac odmerio kao da ću da boksujem, a ne da pevam. 'Au, koliki si, ako imaš glas kao stas biće dobro. Ajd', da te čujem!', rekao je maestro i razvukao harmoniku. Počeo sam da pevam i u jednom trenutku nadglasao harmoniku. Poznato je da mogu da pevam i kao operski pevač Pavaroti, dokazao sam to u jednoj emisiji 'Grand parade', na televiziji Pink. Krnjevac mi je rekao: 'Dobro je, odličan si, samo da ti nađemo pesmu' i iz hrpe nota izvadio 'Za ljubav tvoju'. Snimio sam tu pesmu u Studiju 5 Radio Beograda, u Niškoj ulici", seća se Bora.
"Ma, ja se to samo šalim. Po beogradskim kafanama i restoranima pevali su majstori. Gde god da mrdneš, čuješ muziku. U restoranu "Gradski podrum" pevao je legenda Toma Zdravković. Često sam odlazio tamo, jer mi je Toma rado prepuštao mikrofon, govoreći mi: 'Hajde, Boro, pevaj. Gosti su počeli da razbijaju čaše, daj da ih nateramo da seku vene". U restoranu 'London' pevala je Silvana Armenulić, u 'Zoni Zamfirovoj' goste je zabavljao Aca Matić. A, tek ženske, nije se znalo koja je lepša ili lepše peva, da li Lepa Lukić ili Ljiljana Govedarević ili Snežana Đurišić... Išao sam da ih slušam, i u svaku sam bio zaljubljen", veli šeretski Bora.
Juriš provodadžika
U to vreme iselio se iz stana tetke Janje i živeo kao podstanar u gotovo svim delovima Beograda. Snimio je pesme "Verenica", "Danijela"i "Nevernica", koje su se non-stop emitovale na radiju, pa su gazdarice zaključile da je ljubitelj žena, a uz to i momak za ženidbu.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 27. 12.)