Noć kad "slavuj iz Mrčajevaca" ima čudnu moć

Pevao je Miroslav Ilić pred hiljadama saboraša kao da se vratio u jesen sedamdesetneke, a počeo je pesmom "Voleo sam devojku iz grada".

Ne može mu niko ništa - ni godine ni estradni dušmani! Jednostavno, od "slavuja iz Mrčajevaca" Šumadija, a i šire, nemaju danas boljeg slavuja. Videlo se to, i čulo, preksinoć na velikoj bini na stadionu pored Belice, u srcu Dragačeva, u Guči, četvrte saborske večeri. Pevao je Miroslav Ilić pred hiljadama saboraša kao da se vratio u jesen sedamdesettreće i sve govorio: "Tek smo počeli", dok se dole, iz prvih redova sve skandiralo, "majstore, majstore".

A počeo je "Pesmom o pesmama" (voleo sam devojku iz grada, beše tada i više nikada, baš u jesen sedamdeset neke, šetali smo kraj Morave reke), nastavio sa "Ova noć", te potom, uz pratnju orkestra Miše Mijatovića i hora od hiljade saboraša nastavio sa hitovima "Nije život jedna žena", "Šumadija", "Rastanka se našeg sećam". I, tako, sve do iza ponoći.

Guča je u mojim genima, u mom srcu i ovde sam uvek davao i davaću sve od sebe! Volim Guču jer ona je nešto najlepše srpsko! - reče "slavuj" u pauzi koncerta i dodade kako će doći i iduće godine.

Dok je ređao svoje hitove, u publici haos. Jedni, pored drugih, u kolu Francuzi, Srbi, Englezi, Mađari, Slovenci, Srbi, Poljaci, Holanđani. Svi piju pivo i svi jedva drže ravnotežu:

- Ne volim narodnjake, ali ovaj čovek je kralj, jer peva prave narodne pesme, rođene ovde, a ne tamo na Bosforu ili u Grčkoj i na Kubi! - reče Saša Vujović iz Lučana, koji je zajedno sa saborašima iz Evrope igrao uz ritam "Joj Rado, joj Radmila".

Luda noć na stadionu pored Belice počela je malo ranije, koncertom kralja svetske trube, Dejana Petrovića i njegovog Big Benda. Svirali su za svačiju dušu, i francusku i englesku i srpsku, dokazujući da trubom jednako uspešno mogu da skinu "Gimme, Gimme", "Sing it back" i "Rekla nana da mi daš".

- Ove godine rešio sam da se ne takmičim, nego samo ovako, za dušu publike. A imam je! - pohvalio se Dejan koji je, poput Bobana Markovića, odlučio da u Guči ne svira za nagrade nego za aplauze.

U trubačkom šampionskom špilu, odnosno u programu pod nazivom "Pobedili su, zaslužili su", na trubačkoj pozornici se našao i Ekrem Mamutović koji je sa orkestrom Bakije Bakića takođe zapalio publiku, pogotovo sa "Užičankom" na južnjački način. Gučom, livadama, pivom i nesanicom opijene saboraše dodatno je razgoreo i orkestar Dragana Ignjića sa "Đurđevdanom" i još nekoliko domaćih trubačkih hitova.
Zaista, bila je to luda noć u carstvu trube! Nastavljena je, a gde bi dugo, nego na ulicama i od šatrama Guče, gde se do zore prkosilo krizi i gde su neki Englezi posle dosta muke savladali osnovu filozofije života u Srba: "Ne može nam niko ništa".