Čarde s tamburašima mogu da privuku milion turista
"Imao sam prilike da prijatelje iz inostranstva vodim da u vojvođanskim čardama čuju srpski tamburaški džez, nisu mogli da veruju da u Srbiji postoje takva mesta i takva muzika, a da svet za to ne zna", kaže za "Vesti" Bane Krstić, šef benda "Garavi sokak".
Sve češće snimate albume sa tamburaškim orkestrima iz Vojvodine. Da li to znači da je bend "Garavi sokak" prestao da muzicira?
- Radim na dva fronta. Kao vlasnik izdavačke kuće "Vojvodina mjuzik" trudim se da sačuvam od zaborava tamburašku muziku koja se može još jedino čuti u kafanicama i čardama pored Dunava i Save. Počeo sam da pripremam pesme za deseti album "Garavaca", a angažovani smo za svirke na nekoliko letnjih festivala pod otvorenim nebom. Nedavno smo svirali u Parizu, na svadbi Dragana Stojkovića Piksija, koji je naš veliki fan.
Koliko je tamburaška muzika danas popularna i slušana u Srbiji?
- Tamburaške pesme će se uvek slušati. Specifične su, jer su vezane za kafanu, a pravog derta nema bez tamburaša. Proputovao sam ceo svet i nigde nisam naišao na tu atmosferu, to pozitivno ludilo kakvo naprave tamburaši u nekoj našoj čardi pored reke. Ni bluz u crnačkom getu ne može da digne andrenalin ili izmame suze kao žice tambure i kontrabasa i od vina promukli glasovi muzičara.
Kafane se u gradovima širom Srbije, pa i Vojvodini zatvaraju, da li to znači da i tamburaši više neće imati gde da sviraju?
- Nažalost, u većim gradovima sve je manje kafana gde se mogu čuti tamburaši. Na sreću, u Vojvodini pored Dunava niču nove čarde. Tamburaška muzika traži neko svoje prirodno okruženje, reku, vrbe, mesečinu, šum kiše koja dobuje po crepu, lavež pasa lutalica... U čardama radno vreme ne postoji, zabrana pušenja ne postoji, alkohol se toči i pijanim gostima, jer se ne zna da li je gost pijan od vina ili muzike.
Znaju li stranci za čarde i lumpovanje uz tamburaše? Da li turističke agencije promovišu tu vrstu zabave?
- Ne! Imao sam prilike da prijatelje iz inostranstva vodim da u vojvođanskim čardama čuju srpski tamburaški džez, nisu mogli da veruju da u Srbiji postoje takva mesta i takva muzika, a da svet za to ne zna. Rekli su mi da su im uvek nudili zabavu na splavovima gde su ogluveli od pop, rok ili dens muzike koju mogu da slušaju u bilo kom gradu na bilo kom kontinentu. Kafanice i čarde pored Dunava i Save su atrakcija koja bi dovela barem milion turista u Srbiju.