Monasi su me savetovali da promenim posao
Aco Pejović (42) nedavno je postio Svetu Goru i nekoliko dana proveo sa monasima u manastiru Hilandar. Daleko od estrade, u svetu bez trke i sujete, pohlepe, jurcanja za novcem i slavom, kako prizanaje prosto se preporodio. Bila je ovo njegova druga poseta ovom svetom mestu.
- Prvi put sam na Hilandaru bio pre sedam godina. Nema o tome šta mnogo da se priča.
Jednostavno, nemoguće je prepričati i opisati kako se čovek tamo oseća - čudno, jedinstveno, izuzetno, kao da ga ništa ne dodiruje, u tom čudesnom svetu u kojem kao da je stalo vreme.
Sveta Gora je najlepše mesto na kugli zemaljskoj za nas Srbe. A, monasi su zaista posebna piča.
Razgovor sa njima je poezija. U nekoliko rečenica čovek spozna suštinu ljudskog bića, suštinu života - pruča Pejović.
Da li ste se na tom svetom mestu pročistili od estradne prljavštine?
- U ovom prljavom svetu punom ružnih stvari, poseta svetim mestima daje čoveku nadu i snagu da izdrži iskušenja koja ga čekaju u budućnosti. Vera je čudo, ja sam u njoj našao stabilnost, smiraj, ljubav, lepotu...
Ne mogu da kažem da sam se pročistio, ali sam krenuo putem pročišćenja. Da bi se čovek pročistio, potrebno je da tamo bude mnogo duže nego što sam ja bio.
Učio me deda
Želite li da se u Hilandar ponovo vratite?
Moj pokojni deda Marko, otac moga oca, bio je veliki vernik. On me je naučio da poštujem, da verujem, usmerio me i naučio da treba poštovati svaku veru. Jer, treba poštovati i svoje i tuđe.
Voleo bih da više vremena provodim sa monasima koji žive u svom svetu, toliko različitom od ovog našeg...
Nisu pričljivi, ali sa malo reči mnogo kažu - otkriva Pejović. |
Da li monasi znali ko ste i šta su vam savetovali?
- Ma kakvi, oni brižljivo čuvaju svoj svet, paze da ih ni ne okrznu prljavštine iz spoljnog sveta. Pojma nisu imali ko sam, pa sam im rekao da sam pevač. Kada su čuli čime se bavim, savetovali su me da hitno promenim zanimanje!
Nije njima važno ko je ko. Tamo sam saznao da princ Čarls svake godine dolazi u Hilandar i da je veliki dobrotvor.
Hoćete li poslušati savet monaha?
- Bilo koji drugi savet bih prihvatio, ali taj na žalost ne mogu. Isuviše volim muziku da bih je se odrekao. Osim toga muzika nije samo moja ljubav već i način na koji izdražavam porodicu.
O čemu ste razmišljali tokom tih nekoliko dana boravka na Hilandaru? Da li ste zaboravili estradu?
- Naravno da sam zaboravio. Razmišljao sam o svemu i svačemu, svašta tamo čoveku padne na pamet. Čovek uroni u sebe, shvati koliko su neke stvari nevažne, promene se prioriteti.
Kad odeš na molitvu i šest ujutru sa svojim mislima u tom čarobnom, opojnom spokoju, normalno je da presabiraš svoj život. Preokrene se u čoveku sve, zato sam se vratio preporođen, smiren, nekako drugačiji. Kada sam se vratio u ovaj naš svet, ništa mi nije bilo jasno. Toliko sam bio daleko od toga da je pravo čudo kako nisam zaboravio da sam pevač.
