Zamalo da ubijem rođenu ženu
Dok me je Ana okačena o haubu džipa snimala kako vozim i razgovaram sa gumenom lutkom, meni je otkazala kočnica, a ona je preživela za dlaku Kad je u doba najžešće inflacije u Srbiji sa suprugom Anom gledao emisiju "TV šop", osmislio je šou gde gledaocima nudi drangulije za samo 100 DM, a prosečna plata u Srbiji je bila 10 DM Do škole u Klenju pešačio tri i po kilometra, a zimi na skijama Otac maštao da sin obuče železničarsku uniformu i bude gospodin čovek
Tri dana posle bombardovanja čuvene zgrade Centralnog komiteta na ušću Save u Dunav visok i krupan momak zatražio je od policajca na ulazu da ga pusti da uđe u zgradu i popne se do studija TV Pink. Policajac je, naravno, odbio. Međutim, momak je utrčao u zgradu i krenuo uz polurazrušene stepenice. Zgranuti policajac je krenuo za njim, počela je jurnjava kroz lavirint spratova i zidova koji su se još dimili.
Uniformisani čuvar jedva je sustigao "provalnika" koji je u rukama držao pano na kome je pisalo "PILE TV ŠOP", nasmejao se i povikao: "Piletu ni bombe ne mogu ništa!"
Zoran Radojković Pile, novinar, TV voditelj i šoumen, i sada čuva taj scenografski natpis koji mu je visio iznad glave u istoimenoj humorističkoj emisiji koju je vodio krajem devedesetih godina, a bila jedna od najgledanijih na kanalu TV Pink.
- Policajac je hteo da polomi i pano i mene, jedva sam uspeo da mu objasnim ko sam. Emisija "Pile TV šop" bila je kamen temeljac u mojoj karijeri, pa mi je taj pano sada dođe kao neka medalja za životno delo - kaže Zoran, koga televizijski gledaoci dobro poznaju i pamte po autorskim TV emisijama "Moje mesto", "Pop rok meč", "Otvoreno o ljudima", "Bračne zavrzlame", ali i kao učesnika rijaliti šou programa Farma i Dvor.
Da nije postao novinar i TV šoumen, Zoran Radojković bi danas radio kao železničar, vozio lokomotivu ili bio otpravnik vozova na nekoj stanici. Njegov otac Novica Radojković, nadzornik pruge na železničkoj stanici Rabrovo-Klenje, Žarko je želeo da Pile jednoga dana obuče plavu železničarsku uniformu i bude gospodin čovek.
- Detinjstvo sam proveo na toj železničkoj stanici, bogu iza nogu. Kada je pre 100 godina projektovana pruga, seljaci nisu mogli da se slože da li će šine prolaziti kroz Klenje ili Rabrovo, pa su se potukli. Inženjeri su rešili da postave šine i sagrade stanicu između ova dva sela, pa sam odrastao kao vuk samotnjak u toj vukojebini.
Nisam imao drugove za igranje, do škole u Klenju sam pešačio tri i po kilometra. Kasnije sam išao u školu biciklom, a zimi na skijama. Sećam se da mi je glavna zabava bila da ulazim u lokomotive parnjače, kešam se na vagone i pričam u školi kako se družim sa Titom u njegovom plavom vozu, igram sa njim domine i "čoveče, ne ljuti se". Valjda je iz te moje samoće potekao nagon da budem javna ličnost, zabavljač i šoumen - priča Pile.
Požarevački "debiltant"
Kada je porodica Radojković od ŽTO dobila stan u Požarevcu, promenio se i Zoranov život, kako kaže, upleo se u civilizaciju kao pile u kučine.
- U Požarevcu sam upisao srednju građevinsku školu, učlanio se u dramsku i folklornu sekciju, pevao u horu, bio glavni zabavljač u školi, duhovit i vispren momčić. Postao sam član gradskog omladinskog pozorišta, a kasnije i član omladinskog studija u Radio Požarevcu. U to vreme su bili popularni Indeksovci sa svojim "Radio pozorištem", gostovali su često u Požarevcu, a predstavljali su me kao talentovanog požarevačkog "debiltanta". Tako su me i predstavljali. Posle srednje škole poželeo sam da studiram glumu, nekoliko puta sam konkurisao na FDU u Beogradu i Novom Sadu, ali avaj. Imao sam onaj palanački, požarevački naglasak, otezao sam slovo O, to se nikako nije dopadalo članovima komisije, pa sam morao da se manem učenja glumačkog zanata. Upisao sam novinarstvo na FPN-u, u Beogradu.
Pile je bio apsolvent na fakultetu kada mu je kao mladom i talentovanom novinaru ponuđen posao na TV Politika.
- Posao sam prihvatio oberučke. Tri meseca mi je trajala obuka. Slali su me da pravim izveštaja sa raznih menifestacija u gradu. Sećam se da urednik i ja zamalo nismo dobili otkaz kada sam napravio izveštaj sa jedne proslave Dana studenata. Rekao sam kamermanu da ne snima prve redove u kojima su sedeli gradski čelnici, samo studente. Glavešine nismo snimili niti pomenuli, pa je nekoliko njih zvalo telefonom urednika da protestuje. Tada sam shvatio koliko su političari nadobudni i sujetni - priča Zoran.
Emisiju "Pile TV šop" Zoran je osmislio kada je jedne večeri u doba najžešće inflacije u Srbiji sa suprugom Anom gledao emisiju "TV Šop" na kanalu jedne privatne televizije, gde se nudilo na prodaju sve i svašta.
- Nisam mogao da verujem. Gledaocima se nudilo da kupe drangulije za samo 100 DM, a prosečna plata u Srbiji je bila 10 DM. Sutradan sam predložio glavnom uredniku TV Politika da napravim emisiju u kojoj ću ja nuditi na prodaju bezvezne i bespotrebne stvari po cenama od kojih se diže kosa na glavi. Emisija je postigla fantastičnu gledanost. Posrećilo mi se. Željko Mitrović mi je ponudio da se emisija preseli na TV Pink. Dobio sam deset puta veću platu, stalni radni odnos i mobilni telefon! Bile su to za mene stepenice uspeha - priča Pile.
Selidba u Beč
Pile se pokajnički češka po glavi dok pominje suprugu Anu koja mu je rodila dve ćerke Janu i Saru. Ana mu je uvek bila i ostala verni pratilac, ali je nekoliko puta, kako ona sa pravom kaže, mogla i da izgubi glavu u njegovim privatnim i poslovnim poduhvatima.
- Poznata je već priča da je Ana pala u vodu sa jahte dok smo krstarili morem duž obale Grčke i da sam se vratio po nju brodom tek kada su Jana i Sara primetile da nema mame. Ali, Ana je mogla da izgubi glavu i dok mi je pomagala da snimam emisiju "Pile i lutka" u kojoj sam kritikovao anomalije društva razgovarajući sa jednom gumenom lutkom. Ana je to snimala malom digitalnom kamerom. Jednom prilikom rekao sam joj da se okači na prednji deo vojničkog džipa. Jednom rukom se držala, a kamera joj je bila u drugoj ruci. Ja sam poterao džip niz jednu strminu, na ler, nisam upalio motor. Vozio sam i razgovarao sa lutkom, a onda shvatio da hidraulična kočnica na džipu ne funkcioniše kada motor ne radi. Shvatila je to i Ana i počela da vrišti. Pojma nemam kako sam uspeo da zaustavimo tu vojnu grdosiju, a žena mi je, bela kao kreč, rekla da saopštim slobodno lutki i gledaocima da sam od tog trenutka razveden čovek - priča Zoran.
Zoran Radojković kaže da je trenutno slobodan novinar i televizijski strelac. Namerava da se sa suprugom Anom i ćerkama preseli u Austriju, da živi u Beču, gde žive njegovi tast i tašta.
- Valjda se moj odnos prema novinarskoj profesiji izmenio. Želim da se bavim ozbiljnim novinarstvom. Nadam se da ću uspeti da se zaposlim u Austriji kao televizijski novinar i snimatelj. Želim da pravim TV priče o našim ljudima u dijaspori, kako žive i kako se zabavljaju, zaslužili su to!
Ležanje na pruzi
- Josip Broz Tito stvarno je bio moj idol dok sam bio dete. Sećam se da je plavi voz trebalo da prođe kroz železničku stanicu Rabrovo-Klenje kada je Tito rešio da poseti Nikolaja Čaušeskua u Rumuniji. Prugu je u okolini stanice, u dužini od pet kilometara čuvala narodna milicija, a moj otac i njegove kolege železničari dobili su svečane železničarske uniforme, bele rukavice i zastavice da njima mašu predsedniku. Ja sam čvrsto odlučio da legnem na šine i tako zaustavim plavi voz. Na moju sreću, niko nije znao da mi kaže kada će voz da prođe pored stanice. Protutnjao je u neko doba noći, osim milicije niko ga nije video i ispratio, pa ni ja nisam ostvario svoju nameru da ga zaustavim.
|