"Dojadilo mi da budem i žensko i muško"
"Nemam sreće sa muškarcima i više su mi u životu odmogli, nego što su mi pomogli," kaže za "Vesti" Goca Božinovska.
Goca Božinovska je ubeđena da muškarci vole nevaljale žene koje ih maltretiraju i, varaju i iskorišćavaju. A, ona obožava da muškarcima ugađa. Da im donosi doručak u krevet, da im udovoljava, da ih mazi i pazi. Posle raskida još jedne višegodišnje veze, odlučila je da "okrene list".
- Pre par dana sam kupila knjigu "Zašto muškarci vole kučke", da nešto naučim, da se opametim. Rešila sam da budem kučka i da nikada više nijednom muškarcu ne donesem doručak u krevet. Moja mlađa ćerka Zorana se zgranula. "Mama, čitala sam na Internetu da ta knjiga opasno utiče na žene koje su prešle tridesetu. Od nje potpuno skrenu. Molim te, nemoj to da čitaš",rekla mi je. E vala, ne samo da ću da je čitam, već ću da je naučim napamet!
Razočarani ste u muškarce?
- Ma oni su - sačuvaj Bože! Imam muško dete, ali sam sigurna da ni moj Mirko neće biti ništa bolji od većine muškaraca! Svi su oni "krojeni" na isti kalup. Čudne su oni biljke. Čast izuzecima, ali ja nikada ne naleteh na izuzetak! Nemam sreće sa muškarcima i više su mi u životu odmogli, nego što su mi pomogli. Pošto sam definitivno, u 43. godini, shvatila da ne mogu da ih pobedim, ostaje mi samo da im se priključim, to jest da postanem ista kao oni. Teško onom ko mi sledeći naleti. Ima da ga šikaniram da neće znati gde je! Jer, ništa muški rod ne pali tako jako kao šikana!
Šta muškarcima nikada ne praštate?
- Ovako naivna i blesava, sve sam im praštala! Ženidbe, preljube, prevare svih mogućih vrsta. Velikodušna sam prema muškom rodu i ne znam gde je granica. Ja čak nemam ništa protiv muškaraca koji varaju žene. Svaka im čast ako su zbrinuli žene i decu, pa se još i švalerišu. Treba za to imati i snage i para. Ako porodica ne trpi, ništa ne fali!
Zoran je bio moj Bog
Ko je u vašem životu ostavio najdublji trag? |
- Joj, pustite to. U njega sam se zaljubila u osamnaestoj. Četrnaest godina je stariji od mene. Bila sam mlada i naivna. Ostala sam u drugom stanju i nije bilo izbora. Od kada znam za sebe, majka mi je govorila da žena treba da ima muža, da joj je zadatak da mu ugađa, da rađa decu. Nisam mogla ni da sanjam o abortusu. Patrijarhalno vaspitanje me je "uteralo u kolosek". Rodila se moja Jelena, a ja sam postala uzorna supruga. Za mene je naš dom bio svetinja, ali ne i za njega. Mrzela sam sebe, proklinjala sam sudbinu što se nisam rodila nakaradna, krivonoga. Bila sam ubeđena da bih tada imala normalan ljubavni život, normalan brak. Kada smo se rastali, bila sam kao puštena sa lanca!
Posle svega, kakvog muškarca tražite?
- Dojadilo mi je da budem i muško i žensko! Volela bih da nađem jakog, stabilnog muškarca, koji bi vodio računa o deci, o računima, o svemu. Da ja lepo mogu da obučem kućnu haljinu i papuče, stavim papilotne na glavu, uzmem varjaču u ruke i brinem samo o tome da mi ne zagori ručak! Ali, sudeći po dosadašnjim iskustvima, o tome mogu samo da sanjam! Normalnog muškarca ni na vidiku.
Kada ga nađete, hoćete li prvi put u životu obući venčanicu?
- Nema šanse! Nisam se udavala ni za očeve moje dece. Ne bih stala pred oltar i rekla "da", ni kada bi me vezali. U ovim godinama, kada treba da udajem ćerke, bila bih luda da se udajem ja.
