Prošlo je vreme velikih honorara

Masne tezge u dijaspori postale su za većinu pevača misaona imenica, a njihove priče o uspešnim gostovanjima kojima se hvale su najčešće samo plod mašte. U opštoj krizi, da bi se dočepali bilo kakvog posla, mnogi moraju da spuštaju cene ispod granice za koju su mislili da nikada neće preći.

Tako su nedavno dve poznate pevačice ugovorile zajedničku tezgu u Beču za 1. 100 evra. I to za obe za tri večeri pevanja. Znači, manje od 200 evra po večeri. Za obične smrtnike i to je suma o kojoj mogu da sanjaju, ali za estradu to je sića.

Očajna situacija: Acko Nezirović na jednom slavlju

- Što se tiče našeg posla, situacija u dijaspori je očajna. Kad neka zvezda ili umišljena zvezda, tresne svoju cenu, vlasnici lokala ostanu u čudu. Bio sam svedok kako su mnogi poznati pevači odbijeni uz obrazloženje da radni pevač i orkestar mogu za te pare da pevaju čitav mesec i da dovedu više publike.

Nikada nisam imao hitove koji se pamte, ali ljudi me vole jer sam veliki radnik i pravim dobru atmosferu. Ali, nema više para, nema posla, nema bakšiša - kaže poznati tezgaroš Acko Nezirović.

Kako tvrdi većina pevača, danas je na prenatrpanom dijasporskom tržištu pravi haos, a posao mogu da dobiju samo oni koji su spremni da pevaju za malo para i uz veliki rizik.

Znala sam da će ovo doći: Goca Božinovska

- Ja sam odavno predosetila da će doći ovakvo vreme i prva sam počela da spuštam cenu.

Ne možemo mi ljudima otimati pare! Uvek sam bila realna, spremna na dogovor i zato valjda još imam posla.

Mada, iz dana u dan ga je sve manje - kaže Goca Božinovska, priznajući da se sa tezge u dijaspori vrati i sasvim praznih džepova.

Mile Kitić, koji važi za najzaposlenijeg pevača u dijaspori nekada je imao i po tri meseca unapred zakazane tezge. Ni sada ne može da se požali, ali...

- Ekonomska kriza koja je zahvatila svet i Srbiju odrazila se i na naš posao.

Ali, moramo i mi pevači da se prilagođavamo. Lično ne mogu da se požalim još imam dosta poziva za gostovanja, a pevam u Srbiji, Bosni, kao i našim zemljacima u dijaspori - kaže Kitić.

Ne žalim se: Mile Kitić

Kako se prepričava po estradi, Nedeljko Bajić Baja je  nedavno tražio 12.000 evra za jedno gostovanje, dok je njegov kolega Jovan Perišić bio skromniji i za nastup tražio samo 7.000 evra. Naravno, od posla nije bilo ništa.

- Čuo sam mnoge sulude priče o apetitima mojih kolega. Neki slučajno ubodu jedan hit i umisle da su belosvetske zvezde ili Šaban Šaulić! I još lupetaju svašta, kao da su svima svrake mozak popile, pa će da poveruju u njihove priče. Bolesni umovi su toliko umišljeni da više nemaju granice. A, istina je da je danas pravo čudo opstati među nepevačima- kaže Ivan Kukolj Kuki, koji se žali i na monopol pojedinih kolega.

- Nedavno, posle devet godina, pevao sam u Sloveniji koja je postala unosno tržište i jedva sam uspeo da probijem monopol. Kao da ne postoji nijedan pevač sem Šake i Dada Polumente. Svaka njima čast, ali treba i mi ostali da hranimo decu.
 

Došao đavo po svoje   Džaba sam pričao: Miroslav Ilić - Što se mene tiče, ne žalim se, a kako je ostalima ne zanima me.   Ja sam 20 godina trubio kako nam rabota nije dobra, ali me niko nije zarezivao.   Valjda je sada đavo došao po svoje. Kada je reč o dijaspori, uvek sam je poštovao, ali mi je Balkan bio prioritet - kaže Miroslav Ilić, koji najčešće nastupa u Bosni i Crnoj Gori.