Šetnja ispred i iza kamere

Snimanje serije "Nepobedivo srce", u produkciji Košutnjak filma, a po romanu spisateljice Milice Jakovljević Mir Jam privodi se kraju. Reditelj Zdravko Šotra zadovoljan je urađenim poslom i uz još nekoliko scena koje će snimiti u Parizu zaokružiće ljubavnu priču bogate devojke Milene, koju igra Sloboda Mićalović i siromašnog momka Miroslava koga glumi Ivan Bosiljčić.

Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić, detalj sa snimanja serije

 

Ekipu serije zatekli smo na improvizovanom trgu u Milanu koji je smešten usred Košutnjaka. Snima se scena gde glavni junak dolazi na školovanje u milansku Skalu. I dok glumci i statisti u kostimima iz tridesetih godina šetaju trgom, zapanjujuća je sličnost sa pravim Milanom.

- Ambijent su izgradili Italijani prošle godine za potrebe snimanja neke njihove serije, pa smo to iskoristili. Kulise nam potpuno odgovaraju, sve je uverljivo kao da smo zaista usred Italije - kaže Zoran Janković, direktor Košutnjak filma.

Nedavno su se vratili iz Vršca gde su snimali u dvorištu Osnovne škole "Vuk Karadžić". I sve je bilo super i spremno za rad kada se oglasilo školsko zvono, a deca nagrnula u dvorište. Sloboda i Ivan našli su se u obruču dece koja su mahala papirićima tražeći autograme, pa je snimanje nakratko prekinuto. Radilo se i u Banji Koviljači gde su snimana dva ambijenta - zimski i prolećni. Prvo se čekao sneg, a onda da konačno grane prolećno sunce.

- Polovinom aprila putujemo u Pariz, gde snimamo scene u kojima glavna junakinja dolazi u ovaj grad na školovanje. Putuje samo neophodna ekipa, ostajemo četiri dana i snimaćemo na pet-šest lokacija prepoznatljivih za Pariz. I to je kraj. Snimanje ove serije vremenski je trajalo duže, jer serija ima tri-četiri godišnja doba, pa smo zavisili od vremenskih uslova - kaže Janković.
 

U vreme opšte krize i sve manje novca nije lako obezbediti neophodna sredstva za rad, platiti glumce i ekipu, zato se o svakom dinaru vodi računa.
 

- "Nepobedivo srce" neće biti ništa skuplje u odnosu na "Ranjenog orala" ili "Greh njene majke". Ovakve serije jesu nešto skuplje, ali ne mnogo. Snalazimo kako znamo i uspevamo da sve izguramo uz minimalna sredstva. U Vršcu smo, recimo, radili sa minimalnim adaptacijama. Našli smo ulicu koja je sačuvana iz tog vremena. Sredili smo izloge i doveli ambijent onako kako nama odgovara. Tako uspevamo da uradimo u nekim okvirima koji su normalni, podnošljivi za našu produkciju. Serija je po honorarima i ostalim troškovima u okviru postojećih produkcija koje mi možemo izdržati i platiti.