"Živim od stare slave"

Džej Ramadanovski (46) jedan je od retkih pevača koji punih sedam godina nije snimio album, pa ipak je tražen. Iako poslednjih nekoliko godina najavljuje novi CD nikako da uđe u studio jer smatra da se danas to ne isplati.

Džej planira da uradi par novih pesama

 

- Da, živim od stare slave, jer publika a posebno klinci vole moje stare pesme. Treba snimiti nešto novo, ali smatram da treba uraditi tri-četiri nove pesme i dodati još četiri stare, zaboravljene. Objavljivanje albuma mnogo košta, a nemaš gde da zaradiš pare - kaže Ramadanovski.

Da li je danas teško naći dobru pesmu za album?

- Svi mi jurimo dobru pesmu. E, sad sve zavisi šta će da ispliva. Pevač uvek misli da je dobra pesma. Ima tekstopisaca, kompozitora koji prave dobre pesme, ali potrebna je i sreća. Dobra pesma i hit je ono što narod odluči. Treba na prvo slušanje da legne, da je pevač prihvati. Kao na primer pesma "Imati, pa nemati". Čim sam je čuo svidela mi se i postala je hit. Dakle, ako je dobra na prvo slušanje onda je to čist pogodak.

Kako vidite današnju estradu i svađe među pevačima?
 

- Estrada je danas drugačija priča nego ranije. Sve je modernije, brzo živi, brzo se rade pesme, ali hitovi kratko traju. Što se tiče estradnih svađa veliki sam protivnik toga. Ni sa kim se ne svađam, mene kolege gotive, sa svima sam dobar i nemam tih problema.

Džej nema problema sa svojim kolegama

 

Da li se danas isplati napravi veliki koncerti?

- Tu se isplati da dovedeš publiku koja te voli, da napuniš Arenu. A, što se tiče finansija troškovi su ogromni i niko ne može da zaradi na takvom koncertu. Dakle, isplati se samo u tom smislu da dokažeš sebi da si popularan i koliko ćeš da traješ.

Mnoge vaše kolege se žale na manjak posla. Koliko vi radite?

- Posao je opao i to je činjenica. Ranije smo pevali u Nemačkoj, Švajcarskoj, po celoj Evropu. A, sada manje. I u drugim poslovima je kriza pa i u našem. Raducka se, ali nije kao pre.

Kakvo je vaše mišljenje o Zvezdama Granda koji svake godine hrle na estradu?

- Oduševljen sam sa svim tim klincima, jer nisam video, ni čuo nijedno to dete da ne zna da peva. Za razliku od vremena kada sam ja počinjao, daleke 1987. godine svi su imali neki strah. Kada sam pevao pesmu "Zar ja da ti brišem suze" uplašio sam se reakcije. Ovi klinci mi se dopadaju jer izgledaju kao da pevaju sto godina, pravi su profesionalci. Možda je mali problem u tome što ih ima mnogo, ali svi su fenomenalni.