Napravio himnu za prugu Beograd-Bar

Aleksandar - Aca Stepić (78) pripada plejadi muzičkih stvaralaca koji stvaraju u duhu izvornog narodnog melosa. Za vreme svog umetničkog rada komponovao je oko 600 pesama i oko 20 kola u duhu narodnog melosa. Veliki je broj pevača koji su gradili karijeru njegovim pesmama.

Još i danas u narodu su prisutne "Moj život je tužna priča", koju izvodi Zoran Kalezić, "Samo jedna kap ljubavi", koju je pevala pokojna Silvana Armenulić, hitovi Asima Brkana: "Jednom sam i ja voleo", "Tuguj, tuguj, ostavljena ženo", "Nosila si burmu moje majke", "Ja noćas plakati neću"...

Nagrade još nije prebrojao: Aleksandar Aca Stepić

- Rođen sam 1932. u Velikom Polju kod Obrenovca. Odrastao sam u velikoj porodici. Moj otac je imao još tri brata, tako da nas je sa decom bilo 20 u kući. A, nas dece je bilo 14 i to je bilo nešto posebno. Za nas je doručak bio pravi doživljaj, jer mi deca smo imali poseban sto. Bilo je teško vreme, neimaština, ali smo i pored toga bili veseli.

Posle sam u Velikom Polju završio osnovnu školu a u Obrenovcu gimnaziju, pa posle i geodetsku školu. Jedno vreme sam putovao iz Velikog Polja u Beograd. Bio sam i kod nekih tetaka, ali nije mi bio problem da putujem. Kad sam završio geodetsku školu, pošalju nas kao stipendiste u Prokuplje, gde sam počeo da radim kao geometar.

Aca je bio vezan za muziku odmalena, jer je iz muzičke porodice. Tata je bio muzičar, a brat svirao harmoniku.

- Meni nisu dali da idem u muzičare, hteli su da završim fakultet. Posle tri, četiri meseca vratim se iz Prokuplja i kažem ocu da mi kupi harmoniku, jer u meni vri talenat!

Sa Mađarima u Bosni

U svet narodne muzike ulazi 1950. godine.
- Otac mi je kupio harmoniku i ja odem da učim zanat kod tada popularnih Ilije i Milije Spasojevića iz Meljaka. Pitao sam Iliju da li ću i ja svirati tako dobro kao njegovi prethodni učenici. A on će meni: "Ne da ćeš da sviraš kao oni, nego ćeš ih sve prestići."

Zatim sam sa jednim mađarskim orkestrom krenuo u Bosnu. Znao sam jedno 50, 60 pesama koje sam naučio od oca. To su bile prave izvorne pesme. Nisam ni očekivao da ću u Bosni ostati pet godina. Naučili su me i muziku, i note, i da pratim klasiku. To mi je bila odlično iskustvo.

U Beogradu je Aca morao da polaže ispit da bi se profesionalno bavio muzikom.
- Ispit je bio u Šumatovcu. Polagao sam kod Carevca uz klavir. Drhtale su mi i noge i ruke, ali sam odmah dobio angažman u "Kalemegdanskoj terasi", gde je njegov orkestar svirao. Putovao sam u to vreme od Beograd da Inđije, jer mi je supruga iz tog gradića.

Posle 20 dana rada sa čika Carem, kaže on meni da ide u svoje Carevo, da ima neku ostavinsku raspravu, a da ja vodim orkestar. Tad sam već znao italijanske šlagere. Odlučim da napravimo probu sa muzikom za igru. I zasviramo mi, a na terasi haos, svi su ustali i zaigrali. I onaj za šankom, i kuvarica...

Čujem ja nekog u pozadini: "Ovaj će da nadrlja od čika Cara". Kad je došao, poljubio me u čelo i čestitao. Pored njega sam još više zavoleo muziku.

Aca je svirao 12 godina po kafanama i po hotelima. To mu je bila škola. Onda je u Sarajevu upoznao Zilhu Barjaktarević.

- Posle Sarajeva prihvatam angažman u Beogradu u hotelu "Grand", gde sam posle doveo i Silvanu da zajedno sa Darom Ružić, koja je tada bila zvezda Beograda, nastupa svako veče sa mojim orkestrom.

Onda čujem za neku novu pevačicu, ne zna se da li je lepša ili bolje peva i da se zove Silvana. Odem u subotički hotel da je vidim.

Ali to nije Silvana, shvatim da je to Zilha Barjaktarević. Otac joj je bio poslastičar i bilo ih je devetoro dece, tako da je morala da peva i da zarađuje. Pita ona mene: "Šta ćeš ti tu". A, ja joj kažem da sam došao po nju, jer nisam zaboravio ono što je pričala u Sarajevu da želi da bude popularna. I tako je sve krenulo u Grand hotelu.

Posle toga tri godine smo nastupali u Skadarliji, a onda po mnogim restoranima. Silvana je bila zvezda, a pravi drug i čovek. Silvana je sa mojom pesmom "Samo jedna kap ljubavi" na Ilidži osvojila drugu nagradu.

Posle smo puno putovali ona, Lepa Lukić i ja. Silvana je znala da na turneji pročita po dve-tri knjige. Bila je prava dama. Sav novac je trošila na odeću i obuću. Znala je da kupi po osam pari dugačkih čizama u raznim bojama.

Svatovi iz ambasade

Prva pesma koju je otpevala Vesna Zmijanac bila je moja. Stanovala je blizu mene na Banovom brdu. Došla ona kod mene i pita moju suprugu: "Gde ti je čovek?" Uvedem je u kuću, a ona mi kao iz topa zatraži pesmu.

Kad sam čuo kako peva, dao sam joj pesmu "Tuguj, tuguj ostavljena ženo". U to vreme bio sam drugačiji od ostalih kompozitora, nisam se držao samo narodnog melosa. To je bilo nešto između narodne i zabavne muzike. Komponovao sam pesme bar za 100 pevača.

I danas kad čujem "Šeherezadu", koju je otpevao Ljuba Aličić, krenu mi suze. Posle nekog vremena zovu me neki prijatelji i kažu mi da je tu moju pesmu snimio neki Esad Plavi. Zvao sam ga da mu kažem da kaže da je to moja pesma, a da je tekst napisao Rade Vučković. Rekao sam da je trebalo da me pita jer bi mu dao pesmu. Bio je dogovor da me časti, ali ništa od toga.

Aca kaže da je prvi honorar zaradio na svadbi.
- Svirali smo na jednoj svadbi u Boleču. Čovek je ženio sina, a radio je kao stolar u američkoj ambasadi i pozvali su u svatove sve radnike ambasade. Svirali smo do ponoći.

Odjednom gazda uzme mikrofon: "Stop muzika, a sutra u 10 nastavljamo veselje".

Sutradan se to završilo po podne, a futrola moje harmonike je bila puna para. Supruga i ja smo živeli u jednoj sobici i od tih para smo je kompletno sredili. Kupili smo prvi televizor, radio, frižider, šporet.

Aca je uvek vodio računa da ceo orkestar nosi odela i da budu pristojni na bini. A putovalo se tada na sve strane. Nastupali smo čak i u Kuvajtu i Iraku sa Silvanom, Cunetom Gojkovićem, Bebom Selimović, Leom Martinom, Majdom Sepe, Arsenom Dedićem i Gabi, Ivicom Šerfezi, Kićom Slabincem, Verom Svobodom...

Nezaboravne su turneje po Rusiji sa Zvonkom Bogdanom i Leom Martinom, koji je uz Toma Džonsa bio najpopularniji pevač u Rusiji. Ma prošpartao sam ceo SSSR tri puta.
U muzici je pobrao razne nagrade.

- Radio Beograd je 1971. organizovao konkurs za pesmu o izgradnji pruge Beograd-Bar na kojoj je moja pesma "Beograde, Bar te zove" pobedila i dobila prvu nagradu slušalaca. Pesmu je pevala Lepa Lukić. Odrekli smo se novčane nagrade, kao i autorskih i izvođačkih tantijema u korist izgradnje pruge Beograd-Bar.