Svašta bih rekao, ali moram da ćutim
Uvek dobro raspoložen i duhovit Dejan Ćirković Ćira otkriva da se konačno izborio sa nostalgijom koja mu je godinama zagorčavala život. Kako priznaje, želeo je pošto-poto da se iz Nemačke vrati u Srbiju, ali njegova žena i deca nisu želeli ni da čuju za to.
- Duša me boli i dalje, ali u Srbiji je toliko mučno i teško da više nemam strašnu želju da se definitivno vratim u domovinu. Vreme je pokazalo koliko je moja žena bila u pravu što želi da ostanemo u Štutgartu. Kao što je bila u pravu kada mi je postavila ultimatum - ili Farma ili porodica. Hteo sam da crknem od muke što nisam ušao u rijaliti, ali nisam želeo da rizikujem bračnu sreću. Sada bih crkao od sramote da sam bio deo nekog od ovih rijaliti - užasa. Konačno shvatam koliko je dobro što sam na bezbednoj daljini od estradnih i ostalih idiotluka - kaže Ćirković.
Što ne poslušate ženu pa prestanete i da pijete?
- Ne pijem ja onako, kako valja što bi se reklo. Pijuckam najčešće iz dosade, pred nastup. Recimo, dođem ranije, pa dok ne počnem da pevam, pijuckam. Žena me savetuje da ponesem neku knjigu, pa da pred nastup čitam. Probao sam, ali ne mogu. A, i ljudi su mi se smejali misleći da glumim ludilo. Ali, da se napijem, pa da načisto pobudalim kao mnogi, nema šanse. Priznajem, nekada sam i ja znao da preteram, ali me spasio Žika Jakšić, jer se oženio. Ne bih više mogao ni da izdržim. Omatorio sam i izgubio kondiciju.
Koliko je vaš prijatelj Saša Popović doprineo vašem smirivanju?
- Joj, pusti Sašu. I on i Žika su mi super prijatelji, svaki čas ih spominjem, trpam ih u sve priče, a oni to ne vole. Samo još fali da ih i ja prozivam. Moram da pazim šta pričam. Da mi ne zamere prijatelji, da me žena ne pita šta sam lupetao, da se deca ne naljute, da mi Saša ne natrlja nos. Mnogo im je trebalo da me uvedu u red. Prošao sam ja tu školu, kada je svako mogao da me lako isprovocira i natera da opletem po estradi. Kad se setim koliko puta su mi rekli: "Nemoj da se svađaš po novinama." Joj, muke moje... Svrbi me jezik, al' moram da ćutim!
Zašto priželjkujete da pevate Nenadu Čanku?
- Ih, da je više Čanaka... Skoro mi pričao drugar, koji je svirao pred njim. Svirali ljudi, publika oduševljena, aplaudirao je i on, pa poludeo i dreknuo: "Kad odete u radnju i kupite nešto, plaćate li prodavačici aplauzom ili parama?" Brzo muzičarima pare na sunce!" Naravno, i sam se mašio za džep. Čovek je muzičar, pa dobro zna šta je život muzičara i lepo plaća. Došlo je vreme da svi kukamo za takvima.
Misle da sam blesav
|
