Odlazak borca za očuvanje srpske muzike

U ponedeljak uveče u svom domu u Beogradu, iznenada je umro Milan Babić (66). Ostaće upamćen kao veliki borac za očuvanje srpskog muzičkog nasleđa, u čijim pesmama nikada nije bilo uticaja turskog i grčkog melosa.

U svojoj omiljenoj fotelji sklopio je oči i nije se probudio. Smrt je došla brzo, bez najave, a vest o odlasku najvećeg gospodina među pevačima narodne muzike, kako su ga zvale kolege, šokirala je pevače koji su s njim još pre sedam dana gostovali u televizijskim emisijama.

Ostaće upamćen kao veliki borac za očuvanje srpskog muzičkog nasleđa, u čijim pesmama nikada nije bilo uticaja turskog i grčkog melosa. Njega su slušali i seljaci, radnici i intelektualci, pa su se njegove pesme pevale u kafani i na Kolarcu.

Milan Babić rođen je u selu Goričani, između Čačka i Kraljeva na obali Zapadne Morave. Muzički talenat nasledio je od majke, koja je uz brojne kućne poslove uvek nešto pevušila i pesmom ga budila ujutru da se spremi za školu.

Milan se sa nostalgijom sećao detinjstva i priznaje da je bio stidljivo dete, pa je na školskim i seoskim priredbama prvi put zapevao sa 11 godina. Bilo je dovoljno da samo jednom čuje melodiju i tekst pesme i da je zapamti.

Gimnaziju je završio u Čačku, ali ga je bilo sramota da drugarima prizna da voli i peva narodne pesme, a preokret se dogodio kada je u Beogradu upisao Mašinski fakultet.

- Ljubav prema muzici nikada me nije napustila. Sećam se da me je jedan kolega pozvao u KUD "Abrašević" na

Borba za "Korene" Po želji njegove supruge Radmile, pre devet godina nastalo je udruženje "Koreni", čiji je predsednik bio Milan Babić. Cilj udruženja bio je da se otrgnu od zaborava srpske narodne pesme. - Razgovarao sam sa mnogim ministrima i ljudima na vlasti koju su se čudili kako je moguće da se ne neguje srpska muzika, ali niko ništa od njih nije preduzimao da nam pomogne. Pravili smo humanitarne koncerte za decu, uvek smo pozivali ljude iz vlasti, ali osim Branislava Lečića u vreme kada je bio ministar, nikada niko nije došao. On nam je tada obećao pomoć ministarstva, ali to se nije desilo - pričao je Babić.

audiciju, otpevao sam dve pesme i šef orkestra me je obavestio da prvi nastup imam za četiri dana. Uhvatila me panika, jer su u "Abraševiću" tada pevali već afirmisani pevači, ali taj prvi koncert je sjajno prošao - prisećao se mnogo godina kasnije Milan, početaka svoje karijere.

Usledila je audicija na Radio- Beogradu, snimanje ploča, a pesma "Baš mi se ne da" obeležila je i promenila njegov život. Tekst je napisala njegova supruga Radmila Babić, koja je pre četiri godine preminula nakon teške borbe protiv kancera.

- Nas dvoje smo dve decenije bili nerazdvojni, delili smo dobro i zlo, disali smo na isti način. Posle njene smrti, dugo sam bio izgubljen i slomljen. Ali, bio sam svestan da moram da nastavim da živim zbog dece - govorio je Milan dugo posle smrti supruge.

Polako se vratio muzici i često je govorio da su pesma i njegova deca - sin Branko i ćerka Jovana jedino što ga održava u životu. Milan Babić je umro, ali će pesme:"Baš mi se ne da", "Nije lako, stari se polako", kao i brojne srpske izvorne pesme koje je maestralno izvodio zauvek ostati upisane u antologiji srpske narodne muzike.